Ženski svet

Тек што Марија седе прести, ево ти их опет, па хтедоше, да јој помажу, али им то она ус крати и већ се поче љутити, те их истера на поље и не остави их на миру, до год не уђоше у Јосифову радиониду. * Јосифу се пије свидело ово поступање са апфелима, па јој пребаци говорећи: А што ти гониш њих од себе, кад су нам као што видиш, од велике вајде ? Баш за то их и гоним од себе. Ја те не разумем каже Јосиф. Та кад је твој син, толико очекивани Месија, сасвим је разумљиво, што га анђели служе, те је право, да и матери његовој, олакшавају кућевне послове. Ниси премишљао о томе рече Марија, па онако и не зпаш, да је Месија зато дошао на земљу, да се заједно с људима пати, а трпи све оно, што и остала деца, по природи трпети морају. Моја је дужност, да му ублажавам патње и терете, јер сам му мати, па стога не могу допусгити, да други ко ту моју дужност врши. Та зар и остале матере не воде бригу материнску о својој деци!?... Каква бих ја јадпа маши била, када бих се брига машерипских одрицала ? Тешко деци , о којој ие води бригу pofeua маши им , него су иоверена бризи! На онда, за извесно знам, да и само детенце во лије, када се ја бавим њиме и око њега, него други ко. Знам и то, да тек тако испуњавам искупитељску вољу, када се исто тако патим, као и друге матере; те кад узмеш све људске патње на себе. Ја сама хоћу да повијам свога сина; да га љуљам и успављујем, а поред свега тога, хоћу да водпм и све своје домаће послове. Па како сви ти послови чине мени радост, те како би била и грехота, да их поверим ма коме другом, па ма и анђелима, то сам наумила, да од сада детету будем права мати, а кући, права и једина домаћица ја Разумеш ли ме сад? Разумем те драго дете, бар држим, да те разумем. А je ли, тада се и ја морам одрећи оних ситних услуга, што ми их до сада анђели чинише? Свакако. А ја сам мислио, кад сам ја Месијипој

мајци муж, да заслужујем и ја бар неке мале услуге и пажње. Али видим, да ти имаш право, јер си ти много мудрија и ученија од мене, ма да ти је тек петнаест година, а ја већ превалио шездесету. * * * Идуће ноћи, расплаче се мали Исус, па дуго не шћаше заспати. Од једном зачу се умилна тиха свирка са улице. Богородица отвори прозор, па при месечевој светлости опази под палмом, тик уз своју кућицу неколико анфелака, који вољно, са највећом слашћу свираше. Зар сте још овде? рече им. А ако мој син баш неће да спава? или друго што?... Зар му нисам ја мати? Одмах да сте отишли одавде, јер ћу се наљутити. Идући дан прође, а ни од куд ни једног апђела, а кад сутра дан, затече их Марија све у дворишту под смоквама, где тужно плачу. Мили моји мали анђели, рече им ја сам била строга на спрам вас, али ви сге нејаки, да ме разумете. ... Но, почујте ме! Стара Сефора станује тамо преко, тец, што је жива; куцнуо јој последњи час. Мало даље од ње, станује честита Ракила. која има дванаесторо деце, па се тешко пати, да их васпита и негује. Па има овде у Назарету много таких матера, сиромашних жена, несрећних људи, којима треба убрисати сузу жалосницу и разгонити облаке са чела. Ето, помозите њима и помажите таке, јер ако хоћете, да вас мој син воли, тим путем ћете то најире достићи. Кад је мати божија видела, да се анђели утешили, рече ми још и ово: Идите мили моји, па чините, што вам рекох, а кад одрасте мој мили син, можда ћу вам допустити, да се играте с њиме. * * *• Анђели послушаше мајку Божију и те годипе, сваком невољнику и патеику, помагаху невидљиве слуге; те невидљиве слуге, успављиваху одојчад и ни једно се те године не заплака, осим Исуса, који хгеде да трни за све нас.

Б Р- 1- ЖЕНСКИ СВЕТ