Ženski svet

»

Бр. 4.

У Новом Саду, 1. априла 1907.

ХЖП.

МЕНСКИ (БЕГ

ЛИСТ ДОБРОТВОРНИХ ЗАДРУГА СРПКИЊА.

мене – ВЛАСНИК: ДОБРОТВОРНА ЗАДРУГА СРПКИЊА НОВОСАТКИЊА.

ИЗДАЈЕ И УРЕЂУЈЕ: АРКАДИЈЕ ВАРАЂАНИН.

Излази: Сваког 1. дана у месецу по ст. кал.

Шретилата, рукопшен п све што се тиче листа, шаље се на уредпи- =

штво Пови Сад (Џјутаск).

лана

2 д Цена: на годину. 3 круне; за Србију 6 динара, _

За све остале земље 3'/, франка у злату. Поједини бројеви 30 потура.

Дечји дан.

У нашој Угарској домовини поникла је ове године једна нова установа, која је потекла из круга земаљске владе, а која се односи на децу, што остају без родитеља и на децу, за чије се родитеље не зна.

Кр. уг. министарство унутрашњих послова установило је један дан у години, кад ће се у целој домовини на јавном месту прикупљати дарови за децу, која су упућена на туђу милост; а из тих милодара, који се код министарства прикупљају из целе земље, подићи ће се, временом, завод, где ће се примати, издржавати и вас питати деца сама себи остављена. За " Угарску је намењен за то |. април по нов. кал. сваке године и то ће се од сад звати: Дечји Дан. Како је ове године отпочето први пут то прикупљање и овде У Новом Саду, одредиле су месне политичне власти, да то траје два дана и то: |. и 2. априла о. г. На ту.цел позвао је варошки велики жупан, све четири овдашње Добротворне Задруге женскиња, да га испомогну у том хуманом подузећу, што су ове драговољно и учиниле и у та два дана под сеницом, која је подигнута била на најживљем ме сту варошком, држале су на измен-

це Добротворна Задруга Српкиња, Прва женска Задруга (мађарска католичка), Јеврејска Задруга и Габита (Јеванђеличка Задруга) одређену урну за прикупљање милодара, те су тако прикупиле прва: 157 к, друга: 146 к, трећа: 110 к, а четврта: 79:02 | к, свега: 492:02 К, што је предато вел. жупану на даље званично уредовање. Као што се види, врло лепа свота за једно место из тако ситних дарова (већином се спуштало по новчић два).

Ова нам се новина врло допала и тим примером могле би поћи и српске власти у Србији и Црној Гори, јер и тамо. има гомила таке несрећне деце, за коју се држава и добри људи морају побринути у свом државном и опште човечанском интересу. Колико нам је познато већ се у Београду 0образовало посебно друштво мушких и. женских чланова, који су примили на себе ту родољубиву дужност, и које и држава. у нечем испомаже. Но кад би прихватила и тамо држава оваку ил сличну установу, млого би више могло то друштво делати у прилог бољег моралног и физичног опстанка оне деце, која несрећом спадну на туђу милост.

Овакав један дан могле би устано-