Ženski svet

1 вити и наше овостране црквене и просветне (автономне) власти за испомагање српке сирочади или друге хумане и просветне сврхе. Баш тим, што се ту прилажу од добре воље мањи дарови, и понајвише новчићи, могу учествовати и најсиромашнији чланови. Тим би се начином увео цео народ у потпомагање народних потре-

Поја

Кад бих мого — што не могу —

Да узлетим вишњем Богу,

Да се пропнем кроз облаке Пред небесне златне зраке, Где 'но блиста Божји престо Да измолим једно место

За Даницу, звезду рану, Опевану — Богодану;

ЖЕНСКИ СВЕТ

Бр. 4.

ба и заинтересовао би се за своје народне задатке. А Добротворне Задруге могле би о својим друштвеним славама и патронима завести такав начин прикупљања дарова за своје месне хумане и просветне цели, а да се не морају за то само забаве приређивати. Ту да светли, да трепери, С морем звезда да се мери. Па и сунце да засене

Од светлости жарке њене. Светли одсјај њених зрака Да разгони вео мрака,

Да се руга сурој зими Да је славе херувими;

И ту звезда, суза чиста, Да пред Богом вечно блиста.

Београд, 3. јануара 1907.

= 5 а Еј ЗА 50 за зз Фе ође = ор а "Љубе мр (о ок до Во Е

У

0 овој. важној теми предавао П. Заболотеки, професор Варшавеког _ универзитета, у »Руском Кружоку« у Загребу. То врло иптересантно предавање мислим да ће и поштоване " читатеље ». Света« занимати, зато нека ми је слободно, да исто у кратким потезима изнесем:

Три драгоцијепости — вели проф. Заболот: ски —— посједује руски народ, којима се пуним правом поноси, а те су: литература, умјетност и руска жена. У почетку свога предавања каракге ризује савремени положај руске жене, њезине за. слуге и успјешно дјеловање у евим гранама културног и сопијалног живота. Ту своју карактеристику савремене руске жене илуструје занимивим примјерима, истичући п. пр. заслуге Софије Коваљевске, Вавилове и Кашеварове на пољу научном, затим радове грофиње Ростопчин, Марковићеве, Крестовеке, „озевицке, књегиње Дашкове и многих других на пољу литерарном и умјет-

је јесенас, Г.

ПН

жене:

ничком, па прелази пајпосље па дјелов'"ње р, ке жене у обитељском, друштвеном и политичком жи воту. Иза тога црта историјски пут, којим је ишла руска жена прије него што је постигла савремени свој положај.

У зори петоријског живота положај је његове жене висок,

руског као што

народа, св 10

може видјети из љетописа пз »руске правде« из билипа (руске народне пјесме) и т, д. Слично Лабуши и Лудмали у Чеха, Вапди у

Пољака, хрватско серпеким женама јужнословенског епоса, имаду и Руси своју књегињу Олгу, узор хармоније женске љепоте, енергије и ума.

Даље описује рад и заслуге руске жене до татарске епохе. Спомиње рад књегиње Лне Певволодовне у 11 вијеку на пољу народног проевјећивања оснивањем дјевојачке школе у Кијеву; око зближења Русије са западом радиле су на пб се кћери кнеза Јарослава, једна удата за