Ženski svet

Бр. 5.

А. Толстој са својим присташама одлучно против сваког вишег женског обравовања. Међу тим против свих запријека отворен би ипак с дозволом Александра [. више женско свеучилиште у Русији које је познати енглески социолог и писац Стуарт Мил међу осталим поздравио овим ријечима: – 7

„Са вадовољством нашао сам, да у Русији пма много просвећених жена, које су равне мушкарцима. Оне су покрепуле питање о вудјеловању свога спола у раг. личитим гранама вишег образовања и тра, жећи начин впшем женском образовању проучаваху снагу свега ученог свијета са постојаном енергијом. Оне су тражиле образованије народности од себе у свијету, али без успјеха. У Русији постигло се прије него игђе, равноправност жене са човјеком у односпма литерарног раз вића, а то јео важно за читав севпјет. Ја сам дубоко увјерен да се прпродни и интелектуални напредак мушкараца станља на коцку; да се заустави или повуче натраг, ако лигерарно и морално развиће женскиња буде много гаосгајало иза њих. Женскиње треба да побуђују мушкарце напредпијеом кретању, или да их повуку нелерот

За Петроградом повели су се и остали руски градови, као Москва, Кијев, Харков, Казан. Велик п пнтензиван бијаше женски рад у свим културним гранама

јавног живота, на пољу литерарном, умјет-

ничком, социјалном и научном. () свем том даје детаљније паводе.

Кад је међутим послије смрти Александра П. дошао на пријесто Александер Ш., који је све реформе свога оца укинуо и увео новп режим у чисто реакционарном правцу, тад је за више женске кургеве у Русијп дошло вријеме у сваком погледу тешко и незгодно. Неке су школе биле затворене, друге спријечаване у свом раду пи развитку.

Смрћу Алехандра 1. наступа опет нова епоха женског умног образовања у Русији. Још прије засноване школе не само да су обновљене већ и далеко разшишрене у свом дјелокругу а основане но ве од којих нека буду овђе само споме-

ЖЕНСКИ СВЕТ

МОЛЕ

путе: УКенски медецински институт у Петрограду, педагошки женски институт у Петрограду, технолошки и народногосподарствени женски институт, правни факултет при вишем женском курзу.

Данас видимо руску жену као настанницу ше само у женској већ и у мушкој гимназији, као главара постаје, лијечника, адвоката, порезника и т. д. Али руска жена не стоји индиферентно према актуелним питањима живота, већ живо ради и утјече на њихов раз звој п смјер. Као примјер лектор наводи рад руске жене у вемствима, њено судјеловање у покрету ва ослобођење п народну просвјету. Равумљиво је с тога, да је прва дума трашила, да се жени даду иста политичка права као и човјеку и да је у руском народу с'те стране наишла на потпуно одобравање.

Као што се види, рускх данас високо. Она је 'себи, са

жена стојџ малим изу-

ветком, ипзвојевала једнака права са човјеком. Сад, да ли та права воде срећи

или несрећи руски народ, то је посебно питање о ком би требало дуго и широко равправљати и вазда би се нашло нешто што би за и против говорило. Али, да је у читавом образованом свијету такозвана равноправност жене са човјеком наишла на одобравање, то је јасна ствар. Руска сжена, као члан једне културне државе постигла је у том погледу изванредан напредак. Она је, као што видимо у многом чему, престигла жене западних народа. еене, које су се већ онда културно развијале, док је још Рускиња у зачетку културе била.

Колико је руска жена, и колико је у опће руски народ од осталих напреднији, и чиме се одликује, то ми јужни Словени, жали боже, врло мало знадемо. ететира, коју ми читамо, школе, које учимо, и дух, којим се вавпитавамо, далеко стоји од тога, да нас са руским народом упозна и зблизки, а још мање да нам ма какав њихов успјех и напредак предочи. — Али зато, за све, што је труло у држави руској, за сваки кеусијех, за свако зло п љаг народа ми знамо тек · појави.