Ženski svet

Бр. 6.

ЖЕНСКИ СВЕТ

148.

СЛАМЊИ ШЕШИРИ, који су поцрнили од сунца и од прашине могу се очистити и бити као нови, ако се прво добро очисте од прашине, па се онда истру крпом, која је замочена у терпентинско уље. Тако опран шешир метне се на сунце да се осуши и буде бео као нов.

РАЗНО;

СРПСКИ РОДИТЕЉИ (старатељи). који желе да упуте своје ваљане ђаке од — 12 до 15 година, — на изучавање разних корисних заната, осталих привредних струка, страних језика и тако даље, нека се пријаве што пре код својих месних учитеља, свештеника, или писмено управи „Друштва Привредник“ у Загребу, ша ће добити одмах сва даљна нужна упутства.

Исто важи и за ваљане здраве Српкињице (макар и сиромашне или без родитеља биле) које управа Привредника у српске породице склања и намешта а преко Српских женских добротворних задруга.

КЊИЖЕВНОСТ.

Шароперке. Одгајпо Светозар Мапојловић. Беч, 1907. у комиспји књижаре браће Јовановића у Панчеву. Штампарија Мехптариста у Бечу,

УП, Цена 2") (Свршетак)- |

Још већма се наравно огледа рефлекепја у песмама, које су и по емеру ипо предмету таке природе, па ту већ има и тако прозапчних, да није би. Ло вредно стиховати их, као што је: „Гад је слад“ Амо би ишла и староста, где отац пзлема драгана код кћери му, нако „Мети такп Иоп беше у младости, Алп људи забораве Врло лако у етарости. “ба своје није успела ни

зЈЕ бар није песпички исказана мисао,

љубавна налепа: „Младост ми

недовршености п нејасности „Прит Јовин Божић“ · Усиљена је и врло обична шала и у „Кицош Влади“, а парочпто не пристаје у песму евршетак

овога гони девојка пз кола,

„ Пешака ч коњика“, где Нилим утро, мила: отрао“, те задише на шталу. Од ове врете, песама су песнику боље испале за руком поучна песма: „Обичај и закон“; гатка о љубпчици п лали у не по форми п обради, него по зампели згодпа јен „Не клони!“ јер „На свету све се, на срећу, мења“; мало је развучена, а обична је и мисао у „Моје пријатељице ,тде се хвале услуге књига; прерађени опие „Рађање сунца“ по зампели п МЕ иде међу најбоље песме у збирци, ) Молим да се у прошлом броју на стр. 118. у дру-

гом ступцу од гореу 5. реду исправи ред речни овако:, али његове „Зегћ.-сгеаћ. Глећњ“ — иако и т. д.

што се није „

ч „Смерност и гордост 1 >

али је у немачком оригиналу много лепша и по њој и другим прерађеницама се управо види да је песников језик, „на коме мисли“ немачки, зато ев онда у српском опажа, како се бори са изразима. Такођер је развучена и епикурејска, реали„Рај на земљи“, а по замисли противан сонет »Уздисај светомрсца“ „Љупка и лака је песмица „Прамалеће“; нашвна по ганутљива за „ЛЧетецпа“-а „Злоба и невиност“, где песник хвали Бога, што се луб избави од јастреба. Најлепша и врло погођена песма, која би заслужила да се унесе у у којој је врдо леп и природан и лак опис села у лето, материне љубави и детиње наивноети, а најлепше цвеће материно је наравно њено дете. (Ту песму донесосмо у листу овом бр. 5. о, г.). Доета је згодна, само је немачка и опет лакша и лешпа, п елегична „На јунакову гробу“. Уз ову пристају и „Награда за пожртвовање“ п за пример пријатељетва „Чижак и славуј“. Лепо и духовито је обрађена п народна причица о непажљивој пиљарици сајајп у „Смео сан“ није доша ни сатира „Накаљао“. Савремена је и згодна рефрена а међу најлекренпје од ових песама иде алегорија »Јесење доба«, где песник жали за својом неповратном младошћу.

У таке песме, „проживео“, а не

стична песма њојзи је доста

Жог

. . . џ читанку ђачк есте „ Најмилије цвеће 559) , 7 је ц ,

а „Вук та вук,а

“ „Радничка тесма,

којима је песник предмет “

„измишљао , иду му неке родољубиве песме п родбинске, Така осећања СЕ зимају пееника „На. пароброду женевског језера“ Доета непосредна, пако мало Уа тиинва песма. Више поезије има у песми „Ј даљини“, подсећа на Каћанскове „Облаке“ ; а оно, што је Змај изразио у „Песми о песми“ „»Деди и унукук и оно, што је нагомилано у оној народној „Нико нема, што Србин имаде,

која

елпо је овде песник у: поиње песми“, која ми се не свиди много бали због тога, што је тако реторека, А као одјек Змајевих шаљпвих ода налази се п једна шаљина „Славотој мом кревету.

На послетку песме, у којима је највише непоередних доживљаја и доброћудности, али које као што песник кели — највише „незнаду да граде С „цифрикањем“ икакве параде“, а што ја преводим: песме са најмање уметности јесу: она уводна, па „Ој Долово!“, „Мојој сестри Ми“ 4 вон дну(!)«, ~ Е гостима,“ »Стеви Предићу,“ па и „Двојнпце“ а нарочито епиграм

„Моме брату Ђури,« где песник шаље брату ша-

“ лици,