Ženski svet

Бр. 7. и 8. ЖЕНСКИ СВЕТ Стр. 155: РОЂЕН-ДАН. Још година једна мину Дан за даном тио иде, Непримјетно као сан, Не опажаш њихов тек А мени се већ наврши И у томе лагано ће Двадес' први рођен-дан. Проћи, проћи цјео век. Све полако, лако, лако за даном ће ићи дан, А. мени ће једном стићи И последњи рођен-дан. Атлета.

Народни златовез у Срба.

Данас после стотине година и му: чно је ту можда разрезати линију, што је у томе везу словенско, а што је турско. Данашњи турски везови из Херцег-Босне носе често лепи словенски карактер, а само данашњи турски везови из Цариграда носе по: све турски карактер, наиме везене турске натписе, џамије, куле и т.дД. То се лако види, ако за такве уметнике имаш очи.

Стари турски везови оплодили су без сумње донекле и нашу српску народну везиљу, то се види из народне песме и приче, не само наше, него и у других Словена, с којима су Турци ратовали, особито у Руса и Пољака. Битка код Сћостта на пример у опису ГазКкагуза (у 17. веку) готово на свакој страници истиче богате турске везове и тканине, дивно везене заставе и дарове, чадоре, завоје и коњске покровце, ћилиме и т. д. Посланицима пољачким нуде, да седну «па ђбогајут, дојет Каћомапут Кобјегси. ... а пати (је) ре(еп хЂБуомусћ 02465, ђогатеј ђгот, ггаакасћ «Кап!п 1 Дофусћ пасхуп...“) Али ту описује и богато одело Пољака и Козака, њихове заставе и ћилиме, на све то су и Турци веома удивљено гледали, тражили их у име

#) «Ороулдате о ојте Сћостакеј —Ј— Газкагуз. — Муагзгаууа».

дара за склопљено примирје, или отимали их у биткама и са мртваца скидали. Владаше дакле реципроцитет, о томе нема сумње.

О дивном музеју за наше везове у загребачкој трговачкој комори пра: во је рекао немачки стручњак: «Нег 15: Копхеп ете Кгаћ, Копсеп егјез еђеп, еп Виа зећопзјег Атђен. Ебг де БејеШшсјеп Тпаиз еп 156 аезе5 Мизешт ето мећ бег Кпогеприпке дег Епбћмск па, ап Фе об ејп пеџез оапхепдез безсћек, каштаАпп1сће ЕгТојве 1тп тЈапа ипа аш деп Ме тагкапкпиртеп. Мт тасћјеп иттег ипзеге С]о5беп Шшђег деп хаггеп бег зсћтаск, деп Ваџегтуеђег ипа „Ма«игудКег“ 1п гег Кјетдипг Кипдавеђеп, ипа зећеп пип Мег ти апсепећтеп Егзбацпеп мејстћ' ете ргасћисве Ап5маћ] моп 5ЕоНеп ипа Кор сћегп ти Гтасћеп, хапеп Вштепзећтиско ипзете Кгтоапеп ипа Зеглпеп Ћг Еггеп пеппеп.““

Тајна неоспориве лепоте српских народних везова, тајна ове народне поезије стоји у дивној свези онога, што је одавна прошло са вечитом и

##) «лен 19. Ма: 1906. Заиста одлично и објективно припознање нашој народној везиљи. Колико разлога имаде интелигентна српска госпођа, да свој народни вез узљуби и да га свестрано проучи, јер то је народно питање, на коме смо још доста заостали, Није ли рекла дивна госпођа Савка Субо-

тићка: «Аманет вам српска жена и њезина ручна израда!» Држимо ју вазда у памети и у срцу!