Ženski svet

Бр. 7. и 8.

ЖЕНСКИ СВЕТ

Стр. 161.

платну (нашем народном „дебељашу“), пла на Јава-платну у техници „крстачкој

иу „пеписари“. Обе технпке ради и српска сељанка.

Бејаху овде дивни, нераскидљиви столњаци, вевени црвено и модро, жуто

или лила пдејал-концем (Репј). Те вевове раде цуре за дугпх зпмеких вечери код куће, па тиме заслуже по коју сјајну круну. А то је нешто што би заиста и српека девојка радити могла, да имамо вадруге, која би је у томе руководила.

Зашарци (орпаменти) ва ове вевове, узети су за везиље у околици Ишла, из аустријског музеја у Бечу. Немачка па веститељица вели: „оје зјаттеп пасћ апшкеп Мопавеп“. А мени је та фраза добро позната. Ваља је овако преводити: то су вашарци из српеких, хрватских, словачких, ческих, малоруских п пољачких крајева Аустрије.

Има п орнамената, које тамо „задругине“ учитељпце саме цртају по природи.

Велику параду извели су у Ишлу п са другом једном словенском техником, са врстом читмарења „јалбом“. Опи дакако веле »аАасгуризсће Рјесћ(агђен«, јер им је Шгиппт .очсвидно ближи, него да рекну: ово смо видели у аустријским словешским крајевима, па поми са срећом вевемо! Чињеница је, да су бечке учптељпце год. 1896. један такав посао нашле код нас, однелега у Беч п од онда га везу. А у Малоруса п данас га се љапка обилно везе. (Старе Словенке равапеле би танке опредене ланене нптке од грапе до гране у убавим својим луговима, па су ту везивале и плеле, певајући и надмећући се са вилама. Данас се то ради на засебипм Ђерђевпма. Ова ће техника ове године владати у моди. Носе се каппце, „Нсћиз“, капишоне, торбпце, читме итд. тако рађене. пе да је пстина, да су и стари Египћани зналп ва ту технику, ама они су вевли и друге ве вове, тамо је колевка културе! Али у Европи једини су Словени кров векове очували и везли ову као и друге уме тне вевплачке технике. То је оно што је туђину данас мука признати!

Исто се тако еп 5г05 хвале у Ишлу са нашим дивним „ербевом“ п »омотаном шупљиком« п пошивеним везом »бројем«. Веле дакако и овде: рипјо Штаго, а веву тиме читаве хаљине, блузе, простпрке птд. Ову технику врло пажљиво негује и сарајевека српска школа. Игложенп сјоџ бијаше такођер наш словенски вез из Далмације: »бисерница“ , „замптана мрежа“ и „кишићи“ (ЕПеЕ апнаџе, гебсеПа, К!брре!.) Место да изрично кажу одакле ву узели посве словенске оригиналне мотиве на томе везу, они причају у около шарајући, да је то „апПдџе“, да су «ед!е Моцуе« и „КипзуоП“. И тако наши народни вевови у велпком свету славе победе, али пе под својим пменом, као она јадна пепељуга у причи. (ви јој се диве, сви је славе док траје слава, а други дан она опет гола и боса у пепелу код огњишта... Са много мање речи описује емачка павеститељица ишланске паложбе модерне радове, тамо изложене: радове

у стилу сецесије, у столу А МУлеп, по у начину „В!едегтејег“, са оппм облигатнпм напвним неваа бини, ввевдастом цветовима, тракама п финђама. Изложба је допела п везове шпањолске п читме шпањолске (пајпре на нанкингу вевепе, а онда на кадифу аплиципране). То сву вапста красни послови!

Интелигентна публика дама умела је све те везове достојно оценити, па их је управо страствепо куповала такс, да су раднице везпље добиле од те изложбе лепе свотпце заслуге.

Новп је дух и у нашим крајевима изменио социјалне и економске прилике у толико, да би врло нужно било, да (не само у радничким, него п у средњим сталежима) п жена, осим својпх домаћих радова, још нешто привреди и у готовом.

Проблеми ти нису тако замршен!, само да је у нас више воље и разумевања ва нашу дивну пчародну — везилачку уметност !

с. Р.