Ženski svet

Стр 164.

ЖЕНСКИ СВЕТ

Бр. 7. и 8.

копија на Ненидском новцу, а да оне могу да послуже ва истинску оцену савршенства овог дела.

У средњем веку «чувених модела», тако рећи нема на позорници. У првој половани ХУ. века, бпо је нарочито Фра Филипо „Липи, који овде долази у питање. Рођен 1406. године у Флоренцу, он је као калуђер израдио на хору храма Прато у великим фрескама живот (вв. Јована Кретитеља и (в. Стевана. Најлепша слика у том циклусу јест игра Саломе. Као модел служила је уметнику Лукреција Бутп., Између њих двоје, развили су се односи убсрдве наклоности, тако да је Фра Филипо пступио из мопашког реда и оженпо се Лукрецијом. Обадвоје беху срећни у брачном животу, док Филипо није умро 1469. г. у Стонету. Његове мадоне познате су под именом »флорентинске мадоне» и из сваке поједине провирује, да Лу креција и као жена није далеко стајала од њих.

Доцније са напредовањем ренесанса, постали су погледи на живот слободнији пи природнији и сада је порастао број чувених модела. Сандро Ботићела, по свој прилици, употребио је у многим случајевима лепу Симонету, пријатељицу Ђулијана де Медића, јер је њена слика која се налави у берлинској галерији слика и коју је сликао овај уметник, скоро истоветна са лицима на његовим сликама „Пролеће и Афродита“. Симонета била је најлепша девојка у Флоренцу, па и ако чедо раденичких родитеља, ипак су је због њене лепоте, славили и у звезде ковали. Полпициано п Марцилно Фићило својим жарким пе смама. рта сањаљачке меланхолије беше се упила у њено лепо лице, као бона слутња идућих горчина. Од овох није Спмонета, поштеђена, јер је Ђулиано 1418. године убијен при завери Џација пред самим главним. олтаром флорентинске катедрале.

Рафаелов чувени модел Форнарина насликан је у тајанственој светлости рујне зоре. Јене чаробне црте најлепше су изражене у слици „Мадоппа деЏа

Чефа“ а тако исто пи у великој слици сикстинске мадоне. Оба су дела чувена у свету и њих понајвише коппрају. Веле да је Форнарпна била сељанче из околине Рима. Истину о том није лако утврдити, доста то што се она појављује у оним сликама, које је Рафасл сликао од 1508—1520. год. за време његова бављења у Риму са победоносном силом као краљица неба. Као што се прича, Рафаел је њу видео први пут приликом своје посете у Ватикану. На великој степеници седела је млада се љанка необичне лепоте п држала јеу наручју мушко дете са правом матерпн ском нежношћу. Очаран погледом ове лепе материпнске радости; он је с места нацртао ову групу угљеном на дну је дног бурета.

Рафаел као што је познато остао је нежењен. Кад је његова родбина наваљивала на њега, да се жени, он је на то 1. јула 1514. године одговорпо Симону Ђпарту ово:

„Што се тиче моје женидбе, то вам пре свега ивјављујем. да сам Богу за хвалан, што писам узео ону, коју сте ми ви најпре препоручивали, нити ма коју другу, п у томе сам бпо паметнијп од вас свију што вас нпсам послушао. Уверен сам да п ви то увиђате и да не бих био на месту на коме сам, да нипсам тако урадио... Из тога истога пипсма пзлази, да је кардинал Бибиена имао намеру, да уда ва Рафаела своју сестри чану старију Бибиену. И ако умет ник — као што је прозирало између редака тога писма — беше везан на другу страну, то је ипак са Маријом и њим дошло до верења, али не до венчања, јер је смрт покоспла вереницу пре истог.

Рафаел је по својој жељи сахрањен у капели Пантеона покрај Марије.

И велики млетачки уметник Рајта ф! хесјло имао је скоро исто таки леп модел у лицу своје дивне плаву шкасте кбери Виоланте, коју је он у својим, тако чаробно изведеним сљикама, овековечио. Из црних очију фино срезане главице, пламти проста ватра. „Једна од тих слика налави се у берлинској гале-