Ženski svet
Бр. 7. и 8.
ЖЕНСКИ СВЕТ
Стр. 167.
У СПОМЕНИЦУ
једној мојој рођакви.
Колико пута у твоме жићу
Сама ће рука, к'о да је зову, Подићи с чела попале власи И око пасти на збирку ову!
А књига ова, пуна, препуна Разних имена, спомена драги', Пренеће тебе из новог доба
У прошлост младу,
— ах, Боже благи !
И тада, тада, спомени ови Стављени овде од оног — овог, Ко тице миле пренуће срећне, Певајућ' песму пролећа новог.
Радуј се тада,
—- радуј и сада,
Сећај се целе прошлости твоје, Јер то је живот. И веруј мени: Кад прошлост гледаш светиња то је....
Ја знадем прошлост с борбе живота Где нисам пао, ни јоште стао, А душа душе одавно оде
Како и куда» Бог би то знао!...
Али кад стиснем заморно чело, И куцну часи светлога доба, Далеко тада од светске вреве Потпора иде а бега злоба....
О, лакше, зборим, то прошлост ходи,
И звона звоне,
о, звонте само !
У души мојој празник је тада: То мајка моја долази амо....
Београд, 20770. 1903.
Лишће пада,
Иде јесен нема, Свака мајка
Сину даре спрема.
Сеја брата Рузмарином кити, На поласку Сви ће сузе лити
2 Свуда звуци весеља Са милином милина
И
СИРОЧАД.
А кад дођу
Са венчања свати, Песмом ће их Баба дочекати.
Ја сам плачем, Самдаровеспремам, Сироче сам, Никог свога немам.
се оре, се дружи,
Сви о срећи сневају и зборе, Моје срце у самоћи тужи.
Ја не познам мајчинога крила, Њене очи што се мило смеше; Слабашно сам детенце још била, Кад ми мајку у гробље однеше...
Каменица.
Биослав.
О, миле су речи: »Слатка мамо!« Још милије: » ћерко моја мила!|« Шта је самац зна тек онај само, Ком је мајку хладна земља скрила...
У.
Јака зима,
Студен ветар дува, Дрвље ломи
И о стење грува.
Крај крстаче Стоји голо дете,
Шапће речи
Молитвице свете:
— Мили Бого, Прими чедо своје, (ООднеси ме
До мајчице моје...
УМ
— (Ох! свуда су Немилосни људи, За сироче Празне суим груди.
— Кад замолим Кога кору хлеба, Само рекне: »Мојој деци треба!«
И тад снажно Дуну ветарс брега, Дете клону Подгомиломснега...
Славко С. Диклић.