Ženski svet

Бр. 7. и 8.

ЖЕНСКИ СВЕТ

Стр. 169.

уродио лепим плодом. Тада би се изнели поједини предлози, лепа и зрела мњења у разним пштањима, која не трпе одлагања, Весео састанак, а тужан растанак, јер тада би се осећало, да је цела истина, да крв није вода! Али на жалост свега тога није било, заман и војничка банда, која никога одушевила није, када је лед ледени пао на срце многих наших Српкиња, Није требало тако бити, као што је било!

О самој изложби спомињемо, да је било доста лепих ствари, међу којима је и г. Петко Павловић из: Вршца изнео доста укусних ствари, све мотиви из српске орнаментике, али је требао, по мишљењу, споменути и личности, које су радиле, Зар тиме не би многа сирота Српкиња добила похвалу, добила би рада са стране, Може бити да међу тим радилицама његовим имаде сирота удовица, која исхрањује ситну дечицу, како би јој добро дошла новчана припомоћ! Требала су дакле бити споменута и имена дотичних радилица, Труд око изложбе је похвале вредан,и молимо

пошт, приређивачице, да изволе исказати у своме женском органу рачун, шта кошта такова једна изложба 2 Тиме би, по нашем мњењу, поједине женске задруге унапред знале могу ли и онеу будуће приређивати оваке изложбе пили не, Добро би било када би изнеле и имена оних, које су награђене п каковим наградама»

Ни једна женска задруга није приложила као задруга својих радова на изложби из горњих разлога, па и наслов саме изложбе није био српски, а да је задруга приредила то не би могло бити друкчије, јер у женским задругама седе матере српске, од којих се с правом очекивати може, да оне бране понос и име српско. То им је света дужност!

Наше пак поштоване и вредне учитељице и забавиље нека се не срде на мене, што сам о

изложби п о њима рекла оно, што сам требала

изнети на јавност. Оне су се овим чином огрешиле о позив свој као чланице своје српске женске задруге, бар тако ја судим, а то није требало.

Тетка-Божана.

СИНОВИ НОЋИ. — ЗЊивојку. —

Поред пуних чаша у облаку дима У једноме куту »Бонове Кафане« Седе они ноћу, а кад зора сване, Тад одлазе спати; дан је мрзак њима.

Лагано их трују честе теревенке

Упале им очи, мутне, испијене,

Кад погледам у њих страх обузме мене,

То већ нису људи, то су само сенке! Вел, Кикинда, 2. марта 1907.

И ја читам сваком из мутнога ока Да сам себе хоће баш да упропасти И да живот за њих нема више сласти Јер што тако живе имају узрока. %

Ја вас жалим, јер вам не могу помоћи, Јер посљедица је такога живота Пропаст и смрт“можда покрај туђег плота Ви сте бедне жртве и синови ноћи!

' Дим. П. Стојшић.

Рад добротворних задруга Српкиња.

Нови Сад. Добротворна ад. брп. Нов. имала је своју одборску седницу 18. (26.) јуна 0. т. под председништвом своје начелнице, гђе Јулке Радовановићке, на којој је друштвени тајник известио, да су српске учитељице из Чуруга приредиде у свом месту изложбу женских ручних радова, коју су отворили свечаним начином на Духове 11. (24) јуна о. г. Изложба ће трајати 14 дана, те се позивају све Српкиње, да посете

ту изложбу. — Председница извештава, да јеу у току прошла два месеца доделила неке милостиње појединој сиротињи, а тајник извештава, да се писмено захвалила, приправница гђица Љубица Шупдукова, па подарених јој 20 К припомоћи. Исти извештава, да је рачунски извештај фундације Ђ. Ф. Недељковића, спровео путем овдашњег мађистрата ел. кр. вароти Новога Сада, високом кр. уг. министарству унут, послова на