Ženski svet

је

Бр. 11.

опет једна честита и племенита душа Марија уд. Жекић, супруга пок. Стевана Жекића, учитеља и управитеља срп. основ. народ. школе у Ст. Бечеју. И пок. Марија Жекићка служила је пуних 40 година народну школу, а опет није пренебегла своју кућу и своју децу. У њеном је дому био увек примеран рад и чистоћа, као што је и у школи владала. Деца па и унучад служила су за углед другојдеци. У сваком погледу кућа напредна. Поред тога вршила је више година и дужност одборкиња у ст. бечејској Просветној Задрузи Српкињи, у којој јен супруг јој био тајник много година. Одужила се, дакле, Богу, народу и породици у пуној мери. Бог да јој душу прости !

Т Марија удова Алексијевић рођ. Папин, наша многогодишња претплатница, упокојила се у Сомбору 9. (22.) октобра о. г. у својој 68. години живота. Сомборски лист „Слога“ јавља, да је покојница била врло дарежљиве руке, да је чинила сиротињи многа добра. Даровала је приправничком интернату у Сомбору 1000 К за намештај, а у својој опоруци оставила је знатан легат, да се у Сентомашу подигне убоги дом за пострадале трговце. Вечан је спомен!

Т Ангелина Станковић рођ. Ристић. У „среду 17. (80.) октобра о. г. предадосмо црној

земљи земне остатке бивше председнице и о-

снивачице Добротворне Задруге Српкиња у Срем. Карловцима. У последње доба живела је у Будимпешти, тамо је и испустила своју плеМмениту душу, а пријатељи и сродници пренели су јој по њеној жељи мртво тело у Сремске Карловце и ту свечано сахранили у породичну костурницу. Пок Ангелина није имала од срца порода, а наследила је лепо имање од оца и супруга, па је пред смрт своју разделила већи део родбини а мањи део на добротворне и просветне цели. Тако чујемо, да је оставила лепе своте српском женском друштву св. Мајке Ангелине у Будимпешти, Добротворној Задрузи Српкиња у Срем. Карловцима, Привреднику, (2000 К.) Срп. нар, позоришту: (2000 К. Срп. вел. гимназији у Карловцима: срп. правосл. цркв. општини и т. д. свега око 50.000 К а двапут толике родбини. Вечан јој спомен!

Т Хрнетина Јовановићка. У Београду је 15. септембра преминула честита и родољубива Српкиња Кристина „Јовановићка. Име ове угледне и примерне жене тесно је везано са историјом Женског Друштва и његове установе.

ЖЕНСКИ СВЕТ

Стр. 261.

Она је као оснивачица Женског Друштва подносила многе и многе материјалне жртве. Њена племенитост и дарежљивост пружала се свуда где је требало помоћи. Кад је завреме срп-турског рата српска војска била у оскудној исхрани, покојна Христина била ЈЕ-5у Кору оне неколицине жена, на које се је тада њи министар војни у болници Женског Друштва обратио за новчану помоћ, да бисе војсци набавила храна. Она је тада према својим скромним материјалним приликама приложила на ту циљ 1200 динара. Осим тих новчаних жртава она је била неуморна радница, видарица, права милосрдна сестра за српске рање нике.

У последње време, кад је већ слабошћу оронула и није могла више физички да помаже, она је прилагала, давала, помагала све женске установе. У њој губи Женско Друштво, Мате. ринско удружење, Дом старица, Дом ученица средњих школа и црква св. Наталије, примерног, заузимљивог и ревносног члана, који је све ове установе љубио правом српском љубављу, оном љубављу, кроз коју не провејава сујета и себичност.: Ко је год познавао ову одличну жену, примерну домаћицу, угледну и скромну Орпкињу, мора искрено да зажали за њеном смрћу, и да из све душе пожели, да Бог ;дарује рајско насеље њеној племенитој души. Мир пепелу твоме, дична Српкињо!

Ке Хе

Т Душан Стојшић. 27. септембра (10. октобра) о. г. спуштени су у црну земљу на вечити боравак земин остатци четрдесетогодишњег просветног раденика Душана Стојшића, вредног и савесног учитеља сенћанског. Покојни Душан рођен је у Сенти 1842. год. од угледних родитеља. Отац-му, Петар Стојшић, био је адвокат п у оној бурној 1848-9. години потпредседник народне владе у Срем. Карловцима, која је опако одлучну борбу водила за српско име, језик и прадедовску веру. И ако им је отац рано преминуо, те није могао децу: Душана п Ивана, извести на пут зрелог рада и живота, ипак је остало у деци оног попоса народног и родољубивог жара, којим је и отац диесао. Нигде п никад није заостајао пок.Душан из кола, где се водила реч о бољитку и напретку народа свог ш то му је прпбавило угледа и поштовања у

друштву, а особито међу друговима учитељима. Отуда је пок. Душан биран у свом месту за

•