Ženski svet

МА ИУ

Бр. 12.

ЖЕНСКИ СВЕТ

Стр. 269.

ли Пепхологија бебе п одраслог човјека. Пепхологпја Адолесценцпје пли Младости (од прилике од 12.—95. године) све до данас је слабо обрађена. Проф. ПО“. Зое Нан п други американски, ипглески, њемачеп и француски пеихолозп и педагози показаше само пут којим треба у будуће да греди Есеперпиментална Педагогија.

Ја се не ћу овдје вадржавати на екепериментима ових аутора, већ ћу укратко да изложпм некоје перподе, које се јављају у дока адолесценције:

1. Перисда рапидног растења тијела. „ Атиторотентса] | Раретз оГ Азпемсап Убапапе Авзостаноп“ показује један случај гдје је некп дјечак у тој периоди нарастао за 8 ивча више (инч износи од при-

'"лике 2: ст) Ва ове периоде не би се

дјеца смјела јако духовно напрезати.

2. У доби адолесценције врло се јако истичу ирирођене тенденције. Да би се овом злу доскочило треба употријебити нарочита средства ва то.

8. Интелектуалне карактеристике овог доба јесу:

) жива имагинација;

) велпка пада;

) чудни снови;

) ватрени осјећаји (чуства) у нагје-

1 ЕМ 59

цању;

Д.) овјећаји бојазни п устручавања;

5.) ђак се не осјећа посве задовољан и блажеп;

ж.) социјални п етички импулап постају јачи; идејао повову и будућности бива све живља;

8) филозофска шпекулација тиња стављају се најдубља животна питања, као о Богу, бесмртности, добру п Влу и оде

и,) релпгијско интересовање кулминује у овој перподи; ђаци средњих школа одговарају на све проблеме и хоће да пмају своје „сопствено« гледиште на вјеру;

ј.) у овом добу постоје и перподе депреспје; ђаци су за неко вријеме меланхолици. Тако је и с млађим ђацгма; п они некако отупе и пролијење се. Овдје је врло неопходна бимпатичка особа паставнпка прави Мептор младог човјека, који је сваки час на раскршћу контрадикторних путева.

к.) У овој перподи ђаци не бе да пмају великог туторства над собом. Дјечаци хоће да ву људи. Оци наши често пута гријете по своје дијете увијек сматрају као малу бебу, па ни мрднути не смију без његова знања. Овдје је врт јеме да се развије осјећај одговорности, У старијим разреднма, а особито у вишим средњим школама с ђацима треба посгупати као с људпма.

л.) Постоји иввјесна перпода гдје ђаци (овобито виших разреда средњих

" школа) не трпе велику строгост и често

пута штрајкују дисциплине,

љ) Ови ђаци хоће независност, слободу мишљења; хоће да им се говори у другом лицу множине и да се зову са „господин“ п »госпођице“.

н.) у ово врпјеме избија на површину п ђачка уображеносг п давање важности самом себи. (Ово се доба тиме карактеристише што хоће све да зна и умије; ђаци тада мисле да више знају него ли и сами њихови професоринпо највећим мпслиоцима олако се изражавају; њихов је суд увијек готов за сваки проблем, На ово треба нарочито пазити и опрезан бити у осуђивању оваких ђачких пспада, који су посве нормалнп.

њ) Интересовање у умјетности нрло је дубоко а мишљење у литератури већином се мијења према осјећајима. С тога настава у књижевности треба ово да има на уму; она треба да пдејаливује афекције.

о.) У овој перподи јавља се доба кад су ђаци врло неспретни пи неумјешни, врло се лако даду надражити п наљутити.

п) Младић се годинама бори са мислима, која повпв да одабере.

под притиском

круте

р.) Често се пута јавља смрти,

бојазан од

оба

6.) У тој перподп јавља се н о сумње п скептицизма.

т.) Религијски се осјећаји врло мијењају. Од 12.—15. године ђацима је драго да иду у цреву а послије тога ови осјвћајн све то слабијп бивају.

Д а

„Кенске имају јаче осјећаје за цркву од мушких; но, они се ипак у томе слажу