Ženski svet

Стр, 64,

ЖЕНСКИ СВЕТ

Бр: а:

Истом кад је настало топло вријене, неђе око Ускрва —- поче се старица опорављати, некако сама од себе,

У току та три мјесеца њезине болести, онако у разговору, исприповједи ми Татлер цијелу про шлост своју и своје жене.

„Кад ме драга фрајла -— душо гледате ова. ко стара, слаба и пропала, Ви извјесно и не по'мишљате, да сам ја овако оронуб — унук витешких бораца, који су се излагали не само смрти, него и немаштини и срамоти у боју против душмана своје домовине. Моје презиме Вам је извесно чудно звучило. Помишљали сте, да сам родом то исто, што и већина досељеника, т. ј. Нијемац из ејеверних крајева. Пошто сам плав, то уз тиш мога лица сте лако могли доћи до тог закључка.

Али то ја нијесал. Моји стари су били мађарекл племићи, да ли баш чисте мађарске крви, то не бих смио тврдвти, барем не, ако узмем нарав и душевна својства евих чланова моје породице, који су ми по приповиједању мога оца познати,

Било је то за вријеме гласовите Ракоцијеве буне. Тадашњи старјешина породице био је ради великог богатства и одличних војничких својстава угледан у племетву,. Имање је било на три краја: неђе око Пожуна, затим око горње Тисе иу да

лађекој жупанији, ђе — ако се не варам, — и данас се морају налазити рушевине запуштенога замка Ташнади — ја. Стара је ствар, да је

војник способан само за бој руком и мачем, а нирошто пером или ријечју. Тако се мој прађед, непромишљен, али олушевљен и романтичан на сву мјеру, — раде наговорити, да ступи у завјеру, којој је глава био познати Ракоци.

Било би сувишно, да вам те бојеве описујем, та познајете их, управо као жалосни, али 10гични свршетак њихов. Вође се разлетјеше изван домовине, само да спасу главе, на које су биле стављене огромне уцјене. Моме прађеду бијаше незгодно бјежати на југ, јер се тада налазио бли зу сјеверне границе, зато не почави ни часа него умакне у Пруску.

Од свога бегатетва слабо је шта могао понијети у оној брзини, а накнадно је држава ева његова добра конфисковала, као код евакога друтога бунтовника. —

Моћи ћете св и сами домислити, да је поносни Ташнади (био приморан, да (се одрече и имена п шлемићкога наслова, кад се кашње вра-

. 66 поред све прирођене промишљености

тио у домовину. На раскош навикнути племић није био са својом судбином задовољан, али своја имања није смио тражити натраг, јер не само што их не би добио, него би га још одвукли на стратиште.

Оженио се Прускињом. Његова дјеца, — од којих је остао у животу само мој ђед, — одаше се вишим наукама, да могу ступити у грађанску службу. Него моме ђеду не даде враг мира, пон се ожени некаквом грофицом., Ова није ни елутила, кога је рода њен муж, па се увијек охо азила својим високим родом. Ради тога се са својим мужем није баш слагала, а он опет није јој се могао јавити у правој селица.

Најпослије се раставише, м она остави код њега недораслу дјецу, обадва сина и кћер.

Најмлађи између дјеце, __ мој отац, сврши током времена правне науке, и бивши одликаш, доби уз докторат прву награду. Полазећи кући овамо у Славонију, скрене у Коморан, ђе је знао, да му живи мати, коју је пошљедњи пут видио као дјечак од четири године.

Грофица дочека свога давно певиђенога спна лијепо и љубазно. «Него знаш шта, сине,“ додаде мало послије, бацајући погледе на врата, као да се боји чијега доласка, „ја имам овђе од јуче ловачко друштво па би ми било неутодно да те виде. Како су то сами кнежеви, грофови и ђенерали са госпођама, не могу тв са њима упознати. Ја ћу већ удесити, да сваки час будем код тебе,“

Младић се загледа у матер, не вјерујући својим ушема. Онда се маши руком за главу, као човјек, који добије изненадан ударац маљем.

„Добро, мати,“ рече најпосље, једва се савлађујући, и видјевши, да ова жена чека на одтовор, — | „иди само. Ја пе желим, да ради мене имаш неугодноста.“

Послије пола сата био је мој отац изван вароши... Као одличан и спреман правник и озбиљан младић, добио је одмах мјесто у мађарској државној служби, ђе је остао отприлике 15 година. Био је то човјек одрастао у западном духу, па и при лично хладне нарави никако није могао сложити са тадашњим политичким стањем у Мађарској. дванично је бло везан за нерад на“ јавном пољу. дато пријеђе он у приватну службу, и то у управно књиговодство властелинеког имања кнеза Ш. у В. ђе св и оженио.

не