Ženski svet

Бр. 6.

мина не бејах у стању платити. Теби се обратити не, не имадох смелости, и тако се сасвим предам у руке томе грозноме кајишару, који ме за-ве-де и у не по-штено кар-та ње, си ноћ га је по-ли-ци-ја у: хап-си-ла а сада и ме-не тра-же“ — грцаше очајник. Клекнувши настави: „Сми луј се, дај ми ма само толико, да могу океан прећи · кунем ти се, даћу у новоме свету, чист, светао и поштен жи вот отпочети“. — — — Старац пребледивши посрне. Син га хтеде прихватити, но додир прљавих руку освесте карактернога војника. „Натраг“ — повиче јадни отац — »да ме се ниси дотакао ! Ниткове! подла, бешчасна варалицо!|« Несретни син се дрхћући прихвати за сто; да не падне од стида и срама. »Дакле ти још имаш образа и воље и на даљи, тако бешчастан живот 2! Као морално скроз пропао, последња хуља, битанџити се по свету на штету и срамоту свакога, који те познаје! док те не постигне божја или људска казнаР! ... Не! жив нећеш више из моје поштене куће изаћи! Јадна твоја мати! Срећа што је пре две године своје племените очи склопила, те није дочекала јад и срам, који си на моје седе власи натовариој« Стари војник се по: ново испрси и гордо уздигнутом главом,

ЖЕНСКИ СВЕТ:

Стр.:1383.

чврстим корацима оде до наслоњаче — и скиде један од два револвера, што тамо вишаху. Нагло се врати и уклопи га „сину“ у руке! — »Несретниче! ако још искре части у себи имаш, учини још једину дужност, која ти преостаје“. — а а | ера ен Метан ние 65 ОНИ сене нне-мам сна-ге — — — грцаше очајник. Отац се окрете, скиде и други револвер и упрвши га сину у прса, очајно повиче: »Та зар хоћеш још и убицом свога рођенога сина да ме направиш:"!ј« — Несретник се стресе, дрхћућом руком подиже револвер к срцуи — — — бешчасник мртав паде.

У предсобљу се зачу жив разговор, нагли кораци — врата се отворе, унутра ступе два господина. Јадни отац: се достојанствено окрене и рече: »Држим, господо, да сте од власти послати, — но, долазите доцкан, — грешник се ослободио земаљскога суда, већ је пред вечним и најправеднијим судијом !« Сада тек превлада љубав и очајање родитељско, када се за »полицијом« врата затворише. — — — Очајање и несрећа беше одвећ велика! Снага га издаде =— "= Када бледи месец изађе, угледа јаднога оца, где са размрсканом главом — поред „сина-бешчасника“ лежи.

А

О О А РАНЕ.

У тишини ноћи бајне, Када свако мирно спава, Гледао сам звјезде сјајне Како трепте с неба плава.

Сјајних звјезда бјеше доста На том своду плаветноме, Алп само једна оста'

Тако драга срцу моме.

Рељево.

И та звјезда, која сјаше На сред неба широкога, Као да ми шапуташе:

Ја сам звјезда злата твога.

Ја звијезди тихо рек'о: Поздрави ми моје цвеће;

А звијезда на то преко Ведра неба њој одлјеће ...

Јанко.

КУ