Ženski svet

БрЕЦИ 5

ЖЕНСКИ СВЕТ

Стр. 159.

но не вначи, да се у сваком случају треба покорити истом правилу, нити пак значи, да човек са затвореним очима мора мимоилавити свако зло на које у мо. дерном друштву сваким даном наилази. Истина је та, да сви појединци било им право или не било, ппак једну заједницу сачињавају, једно друштвено тело, те је у тој заједници сваки поједини осећај, свака мисао и свако дело подчињено здрављу целог организма. Таково је већ друштвено уређење, те према томе сваки покрет, који свесно или несвесно затим иде, да поруши онај чврсти фундаменат на коме је наше народно благостање саграђено, треба још за раније да претерамо преко граница онпх земаља, које су освећене традициом и крвљу наших прадедова. Снага ради у природи, моћ подељује право и одлучује у животу. Узмимо ва најједноставнији пример праљу, која од раног јутра до мркле ноћи ради; исти рад она своје заслуге ради врши, а варађује „свој хлеб зато на такови начин, пошто јој оскудева свака друга наобразба, те мора себе тим начином одржати. Исти случај може а и дешава се и код мушких н. пр. код творничког раденика; ко од њих двоје, да ли мушки или женска већу снагу прл том развија, то је споредно: свако оним начином врши свој вадатак, који му је природа омогућила, те према томе добива и награду, а важи ово правило за свако оно поље на коме се мушки и женски пол надмиче, те су батп зато тому слична питања смешна, а са модерним феминизмом никакова посла немају. Та у главноме се и не пита, који је пол у стању већу физичку а уједно и друштвену снагу развити, по: што је то индивидуално равличито; зато оставимо бар засада ова споредна питања на страну.

Додуше, истина је, да се женскима много приговара, колико ву досада незнатног створиле на умном пољу; но питање је да ли им се ово тенденциовно пребацујег Сумњам, да би свесни мушка толико кратковиди били; јер чини л ко штогод у заједничком сиислу, мање-више

докавује своју неозбиљност и неправедно становиште. (Јамо ву они у стању факта и релативну истину спознати, који свако питање с' озбиљпвим намерама изпитују, а не са детињастим предрасудама. Но примећујемо, да је свакако погрешно, ако бе даме од тих «тенденциозних« пребацивања дају завести, те се многе као уз пркос изкључиво взнанственим или другим струкама посвећују, те напуштајући тиме своја огњишта и њима намењени делокруг, бацају се у наручје неприродних идеја болесног начина живота. Као што сам већ у првом делу ове расправе напоменуо, држим, да је јасно, да би женске за кратко време исто толико рђавих доктора и адвоката и т. д. поклониле друштву као и мушки, но посве другог значаја има питање, да ли би жена овако изкључивим радом одговарала својим дужностима, које Јој нису људи а нарочито не „омражени“ мужеви определили, него величанствена природа 2! Да ли би жена тим далеким путем постигла оно за чим тежиг!

„Рег Касе Мепзећ гећууе Е глеће павћ дет

Кегпеп

ла Маћез га Бпдеп, Џад зете Напа оте тлеће пасћ Чеп Збетпеп ла Глеће апхижипдеп,“

Запитајмо само себе, да ли ће човечанство сретније бити, ако нам женскиње већ и саме буду хтеле вршити дужности мушких, и да ли не скрива у себи већ сама та њихова нездрава тежња опасност ва цео социални реде.... „Ното варлепз“ само оно хоће што хтети треба; способност дакле од природних закона зависи. Ко немогуће хоће и замишља, да он исто и спровести мора тај није биће искревих жеља и реално идеалног живота, него је играчка сујете, а способност и воља су му маркирана својства, опасна ва друштвени живот.

У осечкој »Пгап« од осмог децембра препр. г. вели гђа И. Е. ово: „Ми врло добро знамо, да су женске мало створиле на умном пољу,...... но тешимо се, да се иста околност ипак може протумачити модерном науком о развићу“. Лепо речено; но и без ове науке се да доказати,