Ženski svet

Бр. 7—8.

ЖЕНСКИ СВЕТ

Стр. 168.

два пола. Мисли, да жена треба да је подређена човјеку (прекидање и негодовање. Професорица Монтесфори мисли, да је питање глаба најважније питање за жене.

Заст. Мирабељли каже, да ће женски свијет покрећући често то питање и водећи о њему живе и честе расправе, најпослије успјети и побједити. Честита, женама на њиховој истрајности у том питању и жели им да постигну потпуну равноправност в људима.

Професорица „Габриола тврди, да жена.

у јавном животу неће изгубити женски карактер, ненадлежност, коју пришива професорица Кјарини женама у питању права гласа не постоји; овај конгрес противно доказује.

Госпође Љаричели и Шиф говоре у прилог права гласа. Грофица Паволини истиче, да начелно сваки треба да укаже поштовање идејама других. Једна госпођа уз велику живаност наводи, како није ни мислила, да има кога, који би био противан, да се даје право гласа женама,

Госпођа Дјебонис набраја разлоге вашто наилави на потешкоће ово питање женскиња, а као најглавнији разлог наводи, што мушки неће да напуст право првенства.

Кад је професорица „абриола узела ријеч да говори о послиједњем предмету конгреса: Шта је последица и који су успјеси постигнути у вемљама, гдје је било допуштено женама право избора. Дворана је била дупком на окупу да чује ревултат гласања. Чим је говорница довршила свој говор, чули се гласови: Да се гласа! Да се гласа! Нестрпљење и запетост била је на највишем степену. Предсједница препоручује мир и тишину и моли, да свак сједне јер ће се гласати устајањем. Пресједница чита предлог с којим се тражи, да се приповна женскињама право политичког и административног избора као и мушким и позивљу се жене Талијанке, да чине живу пропаганду ва право гласа женскиња. Пре него је пресједница овај предлог прочитала скоро све жене устадоше

и подигоше руке. Скоро сви мушки. устежу се од гласања. Слиједи живахно одобравање. Жели се протигласовање, Устадоше једно двадесеторица. Опет настаје живо одобравање, све госпође устају у знак овације и поштовања госпођи пресједници ЂЊаћинти Мартини, која дубоким поклоном вехваљује.

Овако се свршило питање о праву гласа и избора жена. Ваља поменути, да је пре конгреса била распачана једна брошира о овом питању и равдата не само учесницима и учесницама конгреса него и отменијој публици. У њој се терете људи као да тиранишу женске. Та се брошира може сматрати као неки катихисис за женске, у ком главна идеја избија на површину да људи стварају законе у корист своју. По тој се брошурп миблило, да ће бити мушки пол свом жестином нападнут. Али то се није догодило. Расправљало се достојанствено академски и скоро већом овбиљношћу, него код мушких.

При овој расправи примјећује г. Ерколе Ривалте у свом извјештају тршћанском »П Рлесојо«, да се истакле три категорије по различности мнијења. У нрвој су категорији жене, које теже ва постигнућем равноправности «е људима у свима правима политичним, грађанским па и у обичајима. Другој категорији спадале би женске, мирније нарави т. ј. партизанке или приврженице оног законотворства, које би избавило жену од самовоље мушке и подигло ју на више са данашњег биједног и потиштеног стања. Трећој категорији припадале би оне дилетанткиње, које држе да је цијелисходно женама у друштву препустити само дјеловање на пољу добротворности, школе и протекцију игијене над женским радњама. Дакле по овоме дјеловање жене ван домаћег прага протегло би се једино у ревновању благотворном, хуманитарном и утјешном за људски пород, као што данас неки модернисти замишљају да је прави позив женскиње.

Дне 26. (18.) априла претресало се у Конгресу између осталих предмета питање и о материнству (ја тафегтина). Ив-

%