Ženski svet

Стр. 146.

првоме реду што ежхстензивније негује дудово дрвеће, да га производници имају у пепосредној близини што више на расположење и да не морају преко 10—20 километара што се сада још мора да чини. Како се у томе поступа у нас, види се из горњих података. Али вма и једна врста шнтензивнога нетовања др већа, а то је чишћење и поткресивање. Надзорништво дајв за то, као и семе и расад, па и јајца свилених буба, што у дрјтим државама све плаћа производник, оно даје ето и стручњачке снате за чишћење и поткресивање бесплатно, а тражи само радпе помоћи од општина, Па п у томе се мора да тужи баш нарочито на наше општине _Џараге, Стари Сивац и Сенто. мада. Мако је у тим местима много наше спро тиње, која негује свилену бубу, те је Паражанама _исплаћено 106,457 К, Старосивчанима 101,005 К, а Сентомашанима 8,155 К за чахуре, ипак те општине не хтедоше дати кулука за чишћење и поткресивање дрвета; а тиме се бујност лишћа готово удвостручава у дрвећа. Напослетку ушла је власт у траг и такој пвсавесности појединих општина, да су пријављивали тачне податке о дударама, којих уопће нису ни имале,

Ту је дакле болест, коју најпре треба лечити, А да је то потреба народна, те онда дужност власти и интелигенције да омогући њено подмирење, доказује то, што се за узрок опадању пропзводње наводи —- поред позне лањске године и оскудице у лишћу, због чега су многи морали да у"пиште већ излежене бубе, као н. пр. у Кабљу 100 њих што уништише по "/; свога накота, само да би остали могли честито исхранити и постићи ваљану жетву — и сељење у Америку. Како су сада, као што знамо, и та врата за псељавање на — срећу нашу овде — затворена, то ће нашој сиротињи, која (6 враћа (баш добро доћи и ова зарада, коју је у нади на већу почеда била напуштати, ___ Напослетку поколебаност у напретку евиларства додави и отуда, као што се износи у притодном извештају угарског краљевског пољопри вредног музеја за 1806., што је цена свили као луксузној роби веома изложена промени, те се производницима и поред њихова успешног неговања не може да загарантује добра цена. Но ту је сада средишња управа, главно надзорвиштво сви: ларства у Сенсарду, у стању да помогне народу и одржи цену на висини и поред кризе у сви-

ЖЕНСКИ СВЕТ Бр.

ићи по лишће, као,

= 9.

~

ларству у целоме свету, јер је 1906. год. већ тодико успело да је вратило држави 10,881,816 К предујма, што да је повукло из државне 6благајне од свога постанка, и још имало крајем те године 122,811 К сувишка, те њиме почело да

ствара свој резервни фонд. Обог тога је могло 1907. да повиси цену чахурама жртвом од 2,500,000 К, само да би у народу одржало

вољу за неговање свилене бубе. Отуда је и поред мање производње у лањекој години била народна зарада саразмерно већа, те је просечно место 299 дошло 89 К на појединог производника. Како је пак цена свили колебљива, најбоље показује овај пример: 1977. достигла је била сте пен од 178 франака, а 1894. спала на 38 франака, па (бива случајева да се у једној години покаже разлика од 830—40 ф.

Из тога извештаја имамо још и ове занимљиве податке о развитку свиларства у Угарској. Најпре је ту врсту производње стала уводити велика пријатељица својих народа Марија Терезија наредивши да се нарочито по бившој Граници друмови засађују дудовим дрветима и да се из Пталије доведу радници, да поуче народ у неговању свилене бубе, а ради прераде подигнута је била прва предионица у Осеку. Алџ то је остао неуспео покушај. Прави препородилац Угарске у економском погледу бло је гроф. Стеван Сечењи, који је 1840. наново прихватио и неговање свидене бубе на својим добрима (Ценк) и основао прво друштво (у Шопронској жупанији). Његовим примером је пошао и његов пријатељ барон Никола Вешелењи у Ердељу (Силађска жупанија). Влада је пак бечкој фарми Хофманстал издала привилегију за прекупљивање чахура. Тада је производња достигла била већ 400,000 Кот. Прва предионица, која и сада ради, заснована је тада 1851. у Хиђи у Толнанској жупанији. Ала 1850. рашири се болест (пебрин) и уништи наново готово сасвим неговање свилене бубе у целој држави. 18967. је по трећи пут влада узела ствар у своје руке и засновала надзорништво у Сексарду и предионацу од 30 вретена. Али 1879. је толики био неуспех опет, да је потрошено из дрвавне благајне 200,000 К. и сав приход беше 6000 К. Тада се је готово коначно поколебала била пада да ће се свиларство итда моћи у Угарској одомаћити и у сабору је требао да се прими предлог, да се државна субвенција за тај посао уопће ускрати. И једини човек, који још не беше изгубио сву наду, био је тадашњи ми-