Ženski svet

Бр «6.

ЖЕНСКИ СВЕТ

Стр. 189.

прослави ће суделовати српско певачко друштво „Гусле“ из Мостара, српско гимнастичко друштво „Обилић“ из Мостара и српско певачко друштво »Соко«

из Требиња.

ЧИТУЉА.

+ Даринка Павковићка рођ. Каракашевић. Десила се велика несрећа. Позната певачица и учитељица из Бачког Фелдварца, која се пре две године удала за тамошњег лекара дра Милутина Павковића, коврчала је пзјутра један дан косу врелим гвожђем, што је грејала на шпиритусу. Како је у ходнику, где је она стајала, био отворен прозор, нанесе ветар пламен од шпиритуса на њу и вапали јој аљину. Она се уплаши и истрчи напоље, вичући за помоћ. Муж дотрча и стане рукама гасити одело, те се и сам јако опече. Али је Дарпнка толико озлеђена била, да јој ни највећа нега будимпештанских лекара у болници св. (Отевлна, није помогла и она спрота, 19. јуна (2. јула) о. г. умре у највећим мукама. Она је кћерка умпровљеног учитеља Ћире Каракашевића, који сад живи у Алибунару. И овај жалосни пример треба да поучи наше женскиње, да врло паве кад коврче косу, јер су то већ многе женске главом платиле.

Покојној Даринки нека је вечан спомен!

+ Наталија Вулко рођ. Георгијевић. Ретко вредна жена и примерна мати нашег пријатеља Тоше Вулка, трговца и поседника из Батајнице, гђа Наталија Вулко, упокојила се 19. јуна (2. јула) о. г. после дугог боловања у 82. години жпвота. Вечна јој успомена!

+ Јосиф Поповић, умировљени судац, отац г. дра Светислава Поповића, адвоката вемунског и власника „Српске Мисли“, а таст г. г. дра Младена Лисавца, земаљског посланика иришког среза и пароха митровачког Драгомпра Радоше-

вића, упокојио се 28. јуна о. г. у Иригу у својој 71. години живота. За млађе доба био је неко време и професор срп. вел. гимназије новосадске. У опште беше то човек питоме и благе нарави. Бог да га прости!

+ Коста Шијачки. У Ст. Футогу упокојио се 9. (22) јуна о. г. после дугеи тешке болести Коста Шијачки, срп, нар. учитељ у миру, који је школу и цркву верно и савесно послужио пуних 89 година. Покојни Коста беше добре и питоме нарави, те је с тога иу месту свога "рођења, као и међу друговима уживао љубав и поштовање. Другови су га одликовали почашћу председничком у новосадском среском учитељском збору, и одборништвом у срп. учитељском конвикту одкад овај постоји; општина га је пак одликовала перовођском почашћу, коју је дужност вршио кроз многе године. Суделовао је и при подизању и при остварењу тамошње Добротворне Задруге Српкиња, а тако и у стварању српске читаонице и новчане задруге. У опште беше реван сарадник на свима јавним народним установима. Бог да му душу прости! |

+ Станко Бронзић. Горке суве, које су уцвељена деца ронпла ва својом милом мајком, још се ни утрле нису, а ево дође црна судба после 14 месеци опет, и отрже им из вагрљаја милога, јединога родигеља. 5. (18) јуна о. г. испусти своју племениту душу, после не дуге али тешке боље у 63. години живота свога Станко Бронзић.

Покојник (беше честита, поштена, примерна и добра душа, те је и децу тако узорно однеговао и васпитао.

Покојник је оставио ва собом спина свештеника у Мохову и три неудомљене кћери, међу њима врену учитељицу Ану у Добрици, нашу секупљачицу и сарадницу. Побожном и врлом Србину нека је лака црна земља, а ојађеној деци од Бога утеха.

Козе

сна

пиво)