Ženski svet
Бр. 7—8.
ЖЕНСКИ СВЕТ
Стр. 149.
Жетва.
Сунце жеже са висине,
Све се пече од врућине; Али поље хлада неће, Већ на по'со људе креће.
Хитро косом косци косе, Носиоци хитро носе, »Хитро, децо!« — глас се хори: »Дда нам жито не прегори!«..
Зрело жито — право злато, С неба нам је даровато, Зато: Богу хвалу дајмо И на пос'о похитајмо!...
И други су зноја лили, Да им роди усев мили; Ал' на поље град им паде, Па им ништа не остаде! 81. МГ. 1901.
Зато треба добро знати
Хвалу Богу своме дати: Ратар земљу ралом риља, Али Господ благосиља...
Већ је подне превалило,
Пламом пламти лице мило: Снаша љупка, мома смела Руком брише зној са чела!...
Сунце жеже, земља гори,
С врућином се песма бори, Па тек после све тишине Старац викне пун милине:
»Хајте, децо, сад је ора, Ужина се, ево, спрема; Само не знам, што с извора Хладне воде јоште нема!“«... Чед. М. Шљивић.
Јелена
Келер.
Јавно предавање Стевана С. Илкића у сомборском Српском ПР:О Ки Колу,
дана 6. (19.)
Широм целе просвећене Америке и образоване Јевропе данашњим је даном веома добро повнато име Јелене Келер, тога најфеноменалнијега бића краја 19. п почетка 20. века.
Американски писац Марко 'Гвен изразио се је у једној прилици, да је по његову мњењу деветнаести век родио цигло две особе, које су кадре, да на себе обрате пажњу целога света, а те две особе да су Велики Наполеон и Јелена Келер. МИ та ретка појава, која је у стању била заинтересовати и кров дуги низ година у запетој пажњи држати цело јавно мњење америчко а делом и јевропско као што су: публицистика, научни педагошки и хуманитарни кругови његови, некако је по све измакла из вида српскога света. Сем једне мале и незнатне белешке о њојзи коју сам ту недавно запавио у једном нашем повременом часопису, за четири године како пратим страну књижевност о Јелени
априла 1908.
Келер, не наиђох нигде у српској јавности ишта забележено о њојги. Па ако неће бити, можда, поучно да савнамо што о Јелени Келер, а оно ће бар свакако бити занимљиво, да се упознамо са историјом те јединствене душе, која у својем развитку тако рећи граничи са чудом, јер се у равличитим својим фазама не подаје тачној научној аналози и обравложењу.
Ко ли је управо та Јелена Келерг
Слепа п глухо-нема девојка, данашњим даном 28 година стара, која је у наточ томе, што на расположењу има само једино срество за дотицај са светом, један једини орган духовнога живота, пипање — научила не само читати и писати на свом матерњем језику енглеском, већ и сем њега и потпуно правилно устима говорити на немачком и француском језику; која у оригиналима чита грчке и латинске класике, решава тешке математичке и геометријске задатке, и која је мимо тога,