Ženski svet

Стр. 286.

ЖЕНСКИ СВЕТ

Бр. 10.

вачка срп. правосл. црквена ошштина да подигне над гробом њеним достојан споменик уз потпору тамошње Добротворне Задруге Српкиња. Онп су нешто скупили, а нешто и сами приложили на ту цел, ал је још мало, дасе може подићи епоменик Ружи достојан. Зато умољава цело Орпство, да по могућетву приложи још који дарак за "ту цел. Милодаре ваља упутити на црквену општину у »Рапсвоуа« (Панчево).

Коло Српских Сестара, одржало је Београду свој главни годишњи скуп прошле недеље 21. септембра (4. окт.) о, г, који је бпо врло лепо посвећен, како чујемо.

Српска Читаоница у Коњицу. Родољубиви свештеник г. Марко (О. Поповић основао је у своме месту поред школе и пододбора „Проевј« сте“ сад п Српску Читаоницу, у којој ће се поред читања књига и листова приређивати поучна предавања и учити неписмене читању п писању. Па моли родољубе и књижевнике, да ом прилогом у новцу, књигама и листовима олакшају подићи ову установу.

ЧИТУЉА.

т Мара У. Старчевићева. Другарице из Н. Сада и Сомбора, које су с покојном Маром Старчевићевом пре 10 и 15 година ишле у школу, сећаће се ове добре девојке Маре. Мара је остала рано сироче. Отац јој је био угледан учитељ у Руми, а кад се умировио прешао је с децом у Нови Сад, где је и умро, а Мара је после свршене више девојачке школе у Новом Саду и препарандије у Сомбору, што је све с врло добрим успехом посвршавала, добила место за учитељицу у Добановцима. Пре две године оболи и отиде својој тетци у Митровицу, Милеви Петковићевој, где у 32. години млађаног живота положи пред Богом последњи и најстрожији испит. Српство је волела, за његову срећу радила џуних 10 година. Бог да јој душу прости! Т Вукосава Илићева, свршена учитељица и префекта српског девојачког интерната у Загребу, преселила се у вечност 8. (21.) августа у цвету младости у 22-0ој години живота, у Земуну у крилу ојађених родитеља, браће п сестара.

Врлу покојницу жали уз родбину и српски девојачки интернат у коме је она кроз три године најсавесније и с љубави своју дужност вршила, Жали Добротворна Задруга Српкиња као што жали им сваки који ју је познавао и кога је она својом умиљатошћу, бистрином ума и добротом срца и душе освојила. А може да жали и шпроко поље наставе, јер је у њој једну врсну и ваљану учитељску силу изгубило. Судећи по раду у интернату она би таква била свуда. Свуда би оправдавала наде, које се у учитељске руке полажу. Свуда би била узорна, вредна и ваљана. И неумитна смрт све престиже. Прести-

же прегнуће и вољу за рад п живот. Престиже и код ње као и код многих других, који се спремише и одушевише за просветно поље напредног рада и живота. И место свега тога, место повећаног броја врсних и способних раденика повећава се број читуља. Неумитна хладна рука смрти без обзира коси, руши и обара, а помаже јој љута боља, којој се узалуд млади живот опире. И пок. Вукосава узалуд се борила с њом и одмах још с почетка тражила лека у благом поднебљу далматинском.

После годину дана подлеже'и угину као нежни цветак коме је црв корен подгризао. Подлеже, али својим безприкорним радом у животу остави лепе и трајне успомене. Мир пепелу њезину.

Т Катинка Кристић. У низу 28 година, како постоји Добротворна Задруга Оршкиња Новосаткиња суделовала је у стварању па све до смрти у раду исте задруге покојна Катинка удова Крипстић рођ. Панајот. Она је у прво време новила и дужности одборкиње, па и кад се иселила, из Новог Сада и отпшла евојој матери Марији Панајот у Немачком Бокшану у Банату, остала је чланица ове задруге п прилагала редовно своје приносе и држала и читала, наш лист „еенски Свет. Па и сад, пред смрт своју, која је задеепла 2. (15.) септ. о. г. у 61. години живота а у крилу њене мајке, оставила је мајци својој у аманет, да од њено пмовпне-пошље" задрузи нашој 200 К, што је мати већ и извршила. Из тога се види, како је ова честита покојница ценила и поштовала ове установе и како је топло осећала за напредак евога рода. Новосадске чланаце и пријатељпце, које су покојничине врлино цениле жаде јако за својом врсном другарицом и довикују јој: лака ти црна земља била драга наша Катинка!

т Видосава Томовићева. После дугог и тешког боловања испустила је у Сомбору, код своје матере своју племениту душу, у суботу, 21. јуна о. г. у најлепшем добу живота, Видосава Томовићева, учитељица у Зворнику (Боена). Врлине, којима је покојница обиловала, давале су сигурно јеметво, да је покојница била од велике користи по народну просвету и школу. Калпмо тај млади живот пун наде. Нека јој Бог подари рајско насеље!

+ Јелена Стојана Новаковића. Наш одлични књижевник, бивши председник министарства краљевине Србије и бивши посланик у Цариграду и Петрограду, сад председник Књижевне Задруге и Краљевске академије г. Стојан Новаковић изгубио је своју верну сапутницу, примерну супругу, и ретко добру Српкињу Јелену, нашу претплатницу. Покојна Јелена, деше вере и веселе нарави и у највишеџ положају свога супруга није се понела, него је увек снисходљива и предусретљива била и према најмањем члану народа свога. Њена љубазност јој дизала углед и поштовање на све стране. Нашем личном при-