Ženski svet

Бре

ЖЕНСКИ СВЕТ

Стр. 245.

20—25 хиљада круна припомоћи. У изгледу је још и припомоћ министра вемљорадње, а једна је госпођа одмах основала фонд од 6000 круна за тај савез. Исти се већ и конституисао и поделио на поједине струке и то: на одсек предива п ткања; на одсек веза п шва; на земљано посуђе; — резбарство; плетиво прућа и сламе. (наки од тих одсека ће засебно делати по свом најбољем увиђењу. (Јавев је независан у сваком погледу; он је часто друштвена установа, са државном потпором. Јер држава сама по себи може бати ма колико силна и нека употреби ма какве реформе ва унапређење своје индустрије, опет неће успети, ако јој не прискочи у помоћ само друштво, сам народ, — као најважнија чињеница у држави. Увидело се, дакле, да друштво само мора себе помагати, ако хоће напретка.

И наш се народ почео удруживати.

У видио је и он, да снага не лежи У по-

јединцу, већ у ваједнпци, у друштву. „Леп пример нам дају за то ратари У својим земљорадничким задругама, који се удружени боре, те ву и успех показвали, повративши многи свој изгубљени посед. Али ту друштвгну обрану имамо једиво у земљорадњи а од последњег времена пи у трговини, док друге наше привредне гране стоје изложене нападају и сатирању туђанштине на очиглед нашег друштва. Тако без икакве обране стоји нам и домаћа текстилна индустрија, — најлепша уметност нашег народа. Некад су се страни народи дивили и привнање одавали нашим женским рукотворима, као народу високих уметничких

осећаја, који је створен да живи и да ствара, као и остали културни народи. А мп, место да смо чували и неговали

нашу народну уметност, занемарисмо је, и допустили, да је скоро сасвим потисне туђ скупљи фабрички производ, бев вкакве уметне вредности. Тако нам пропада у Банату и по другим крајевима нашим српски народни вез, српско платно, српски ћБилимови. Данас то све иде у Банату под називом: „Торонталски специалитети“. Овдашња ћилимарни-

ца, велепоседника српског, г. „Лазара Дувђорског, тка, истина ћилимове техником српских ћилимова, ал зато ипак не носи назив српски, већ »Торонталски Билимови«. (ве друго, само не српско. Па ако ћемо право нису то српски ћилимови, јер Немац компонпира и" црта, Немица саставља боје, а Немица и тка. Такав дакле ћЋилим не може бити српски, јер није из српских руку и из српског духа потекао, ма да је из српске творнице; он нема ни оне уметне вредности као кад га наша Српкиња отка по њеном духу и њеном развијеном укусу и њеној живој фантазији.

(во народно благо треба да спасе наше друштво, особито интелигенција. Зато је потребно да се организује и наше друштво и да у заједници чува и негује то народно благо. Презрети, да кле, ваља оне глупе фразе: Ми немамо будућности... Ми пропадамо... или: Домаћа је индустрија преживела свој век и т. д. Ово говоре они, који нису за данашњи век створени и који не познају ни фабрички нп домаћи рад. По мом мишљењу, ваљало би за ту цел створити једно средиште (центрум), које би узело на себе ту дужност, да прође све овастране. српске крајеве, да види, шта св где најбоље ради у нашем народу и да се стави на чело новом покрету, како да се наша домаћа радиност подстакне и подигне, па онда да то друштво оснује у појединим крајевима мање радпонице из оне врсте, која тамо најбоље успева и да их стручним и вештим снагама подстакне на бољи и напреднији рад. Ва ту цел би морали имати и средиште, где би се такав рукотвор смештао и распродавао. На такпм. местима, би се роба та по струкама и укусно изложпла на углед. 'Тај би центрум набављао и потребне уворке за поједине струке рада, које су израдиле веште руке поједине Српкиње.

Руси, ранцузи, Енглези, Немци и други скупљају таке угледе (буворео) у своје албуме, већим делом пз српске раденичке руке, а наша ткаља мора да купује у базарима којекакве туђе тиска-