Ženski svet

Аделе Воркапић рођ. Добановачки, упокојио се после дуже и тешке болести 11. (24.) јануара о. г. у 74. годиии живота оставив за собом оја-

ђену супругу и незбрину гу кћерку Теодору. Наше саучешће гђи Адели и кћерки Теодори а покојнику нека је мир пепелу!

БЕЛЕШКЕ.

ПРОСВЕТА.

КЊИЖЕВНОСТ.

Пријатељи листа.

Ч е шк а. Борба за друш универзитеш. Чешки народ својим културним развитком привлачи на себе пажњу не само свих Словена него и свега културнога света. Али и сами Словени мало су упознати са мучним условима културног живота овога народа, који је Германцима оно, што смо ми некад били Турцима лепа јабука, али иуна ексера! Ако, ма и површно, погледамо на живот наше браће Чеха, уверићемо се да су приморани свим силама, и с великим напрезањем, борити се за свој национални опстанак егзистенцију, и да сваки корак свога напретка морају искупити скупоценим и мучним жртвама. Аустријска влада не само што никад није показивала каквог било срдачног интереса према развитку овога народа, него, на против, увек је отворено и скривено кочила и сметала његов напредак. Очигледни пример зато јесте борба око отварања другог чешког универзитета. У Аустрији има 5 немачких и 3 словенска универзитета. Један немачки универзитет долази на I'B милијуна Немаца, пољски на 21 Пољака, а на 6 милијуна Чеха долази само један уни верзитет у Прагу, кога је аустријска влада готово пренебрегла. Чешки народ још од 1848. год. свим силама труди се и тражи да добије још један универзитет. 1890. год. буџетска комисија аустријског парламента признала је Чесима право на други универзитет. 1896. год. министар просвете дао је свој пристанак на то, а 1905. год., као предеедник министарства, узјавио је и у парламенту да је влада решила да још у току оне сееије иредложи отварање чешкох универзитета у Моравској, али у исто време и немачког дакле два! На томе је ово питање и остало због тога, што Чеси желе ца се овај други универзитет отвори у Моравској, у граду Брну, али Немци се не слажу с тим. Становништво Моравске, истина износи на 3 / 4 Чеха, али у Брну, благодарећи капиталу Немаца, већина је Немаца, и они се боје да ће овај други чешки универзитет ту да им нанесе штете. Немци предлажу Чесима да зато изберу други који град, али Чеси не пристају на то, и тако то још стоји несвршено. Борба се продужава. Скоро је била

једна велика манифестација Чеха за отварање овог универзитета и то неизоставно у Брну! „Школа и Жизтб .

„Бранково Коло“ излазиће и даље. Уредништво је примио књижевник г. Драгутии Ј. ЕлијЛ, а администрацију професор карловачке гимназиЈе г. Душан Еотур. Но неће излазити као досад сваке недеље, него двапут месечно: 1. и 15. дана, али сваки пут са два штампана табака у досадањем формату. Цена му се диже од io К на 12 К годишње за АустроУгарске крајеве, а за Србију, Црну Гору и друге крајеве: 14 К или динара годишње. Може се пак претплатити на пола и четврт године. Препоручујемо тај једини овострани књижевни лист нашим поштованим читаоцима. „Тежак“ илустровани лист Српског Пољопривредног Др>штва, основан 1869. г. излазио је досад трипут месечно у Београду, а од 1. јануара о. г. излазиће двапута у формату велике осмине и место досадања 3 табака, даваће 4 табака месечно, а цена ће му бити снижена од 6 динара на 4 динара годишње. Ђаци, војници и сеоске читаонице имаће лист у пола ове цене. Све је то учињено тога ради, да лист лакше допре у руке и сиромашној класи нашег народа, који су ради, да се у овој струци усаврше. Скупљачи добијају 10% рабата од скупљеног новца, а ако друштва приме на себе скупљање добиће 20% рабата и то 10% за себе а 10% за друштвене цели. Претплата се шаље „Пољопривредном Друштву 11 у Београд. „Нови Нараштај". У Загребу је поново покренуо наш угледни писац и познати раденик за сузбијање опојних пића г. Никола Т. ЂуриИ, свој пре пет roдина отпочети лист „Нови Нараштај“, који иде за тим да у народу огади опојна пића и да у њему поврати трезвеност, здраво суђење и телесно здравље, Излазиће сваког 1. дана у месецу у свескама од једног табака. Цена му је годишња 4 К а ђаци, војници, жељезничари, чланови земљорадничких задруга, лугари, чланови Сокола и других удружења добиће лист за 2 К годишње, ако међу собом скупе бар 5 претплатника па овласте једнога између себе, да пошље претплату. Претплата и рукописи шаљу се уреднику у Загреб г. Николи Т. Ђурићу у Загребу, Качићева ул. бр. 18. Овај лист и „Здравље 11 из Београда ваља свака кућа и свака књижница да држи, јер се ти листови највише брину за наше лепо здравље. Књига „Мита Крадић“ што издаје „Врач Погађач“ одложено је штампање до 1. марта о. г.

Г. Ђорђе Торбица , поседник из Велике Горице (Хрватска), плаћа у спомен своје блажеупокојене супруге Ане Торбице четир пример-

fip. i ЖŁНСКИ CBEt

47