Ženski svet
Поводом тога тако страхобнога сазнања, прегло се у свима државама, да се што пре и по селима оснују домаћинско-васпитне школе за женску децу. А у већим градовима основане су школе које спремају наставнице за те домаћинско-васпитне школе. У овим градским школама има и доста теорног предавања, али у народним школама дају се ученицама потребна објашњења за време самог практичног рада. Просто на просто учи све што је потребно будућим домаћицама, супругама и мајкама. У градским школама учи се теорно наука о средствима за исхрану, педагогија, књиговодство, администрација, наука о чувању здравља, а разуме се, да се уче и сви практични предмети, који се предају у народним школама као: готовљење хранљивих, лако сварљивих јела са штедњом утрошка материјала, послова у кухињској башти, послови око неговања домаће стоке и живине, послови око муже и прераде млека, послови у трапу, на тавану, у подруму, у перионици, у трапезарији и гостинској соби и т. д. Сељаци швајцарски, енглески, белгијски, норвешки, шведски, холандски и дански увидели су, да је спремна жена пољопривреднику неоцењено благо и да она марљивошћу, штедњом и разу-
мевањем свију својих послова, огромно користи пољопривреди. Зато ти сељаци веома много полажу на домаћинско васпитне школе те сва њихова женска деца морају да прођу кроз те школе. А и по градовима тих држава, свака девојка, која је домаћинско васпитну школу успешно свршила, удаје се лако, у најбоље куће без икаква мираза, јер сама представља капитал, који доноси срећу дому у коме се настани да живи као домаћица, супруга и мати. Ја сам до пре више година опширније писао, а писаћу ако могнем и у будуће о тим тако потребним школама по прави српски напредак. Те школе подижу на првом месту народно имовно благостање а ово је подлога свему осталом народном напретку. Без имовног благостања не може бити ни наравствености, ни побожности, н-и просвећивања, ни витештва. Овде сам то питање дотакао само у кратко да бих и овом приликом имао повода да нашем министру просвете, као и свима женским удружењима и свима појединим просвећеним Српкињама кажем: да интереси Српства цвиле за домаћинсковаспитним школама и да пожелим, да се у Српству нађе доста Стака, које ће се за те школе жртвовати.
Гроб љубави.
Из енглеске лирике Ponae Fukok.
У закутку хладном чемпресова грања Ја ископах иешто и то на гроб личи, Малога патуљка што слушах ко дете У мајчиној причи... У тај гроб сам боле положио своје Што варљива љубав Твоја ми зададе, Збио сам их доље под бусење оно Па да нико за њих, нико не еазнаде.
Милица Влатковић-Хипатија.
Али ће се чемпрес све лепши дизати Годинама ширит’ лишће и корење, Бит’ ће дуготрајан, бит’ ће сличан мени Непромењив исто ко моје жаљење.
Притиснух их плочом по њој маховина Густа и зелена и од плоче дужа, То је гроб љубави и још око њега Обвио сам венац од увелих ружа. Слабушно и јадно као љубав Твоја! Изумрло цвеће још јаче увело, Залуд страх и брига издахну ми рано Пре него је сунце за брегове село.
Бр. 2. ЖЕНСКИ СВЕТ
29