Ženski svet

питању у Шведској непотпун кад у њему не би биле приказане две велике Швеђанке, две највеТе жене нашег доба: Selma Lagerlof и Ellen Кеу. Селма Лагерлеф! Кад споменем име те велике песникиње једва могу да се савладам а да не почнем препричавати њезине бајке и легенде, да не спајам врлине и слабости човека у најлепшу хармонију, да не мислим о човеку као Богу. Али овде то не смем чинити. Овде је потребно приказати њу, као жену, означити њезине погледе на жену, изнети њезине мисли о женском питању. Скромна учитељица Селма неизмерно воли децу; уз њих се враћа у фантастично доба свога детињства и пребире ту приче старих бака, улепшава их и предаје новој деци, новим људима. У то дозрева, упознаје душу човека, разуме највеће мислиоце, сама дубоко размишља о свему што постоји и у зрелим годимама износи пред свет своје лепе, зреле мисли. Сила тих мисли удружује се са силом осећања и свет подједнако види њезин велики дух и oceLa њезину топлу душу. Најчистија уметност, највиша наука клања јој се, дује јој највеКе награде. Ова иде путевима, којима је води светла слика Христова. Христос је њезин највиши узор. Љубав према њему и његовим идејама води је у земљу где је он живио и ту њезина песничка душа ослушкује шта о њему говори груда, цвет, птица, дете и ствара нове легенде о његовој великој души. Из његове науке усваја она и породични идеал. Њезина жива реч, која се недавно чула, о жени, породици, женском питању, о суделовању жене у државним пословима врло је карактеристична. Ма да Селма налази да је модерни женски покрет „појава, која је способна да стави свет на посве нову базу а износи она, без устезања, своје осведочење да жена до данас није створила у човечанству друго до иородицу. И док се из сваке њезине речи чисто чује „нека жена никад не заетаје у том

стварању“, чује се и јасни поклич, упућен жени „напред, у борбу за своја права!“ „А шта нам даје право да владамо државом?“ пита се Селма, као жена и помно испитује шта је жена у прошлости учинила за опште добро човечанства, шта данас доприноси његовом напредовању. И претражујући како јој се чини њезина сићушна дела налази велику творевину њезину налази добру шродицу. Она чује где милијони жена из прошлости одговарају „нисмо учиниле друго, до што смо створиле добру породипу“. А зар је то мало? Не, то је тако велики дар човечанству, за који жена заслужује највиша права. Ко мисли да жена, када излази из своја четири зида кућња у широки свет и ствара ту покрет за већи, слободнији рад, чини то из чежње за променом, или друге неке тако ситне побуде врло се вара. Та њезина воља здрава је као воља ратара да узоре сваки педаљ необрађене земље. Њу покрећу економски разлози и жеља за једнакости, љубав за слободу. „Напредне државе већ показују куда води наша емиграција, а жена ће доказати да је тиме хтела обрадити једну пустош“, вели Селма. А за кога она то све чини: за човечанство које рађа. И ако је породица, то највеће дело жене, малено према великом склопу, држави, која је дело мушкарца, она је савршенија. Јер породица има добрих, срећних држава таквих нема! У свакој држави има потиштених, незадовољних. „Где је држава у којој нема напуштене деце, бескућних стараца? Где је држава у којој ни један њезин члан не сме пропадати са лењости, пијанства и блуда? Узрок тој беди налази Селма Лагерлеф у томе што је држава дело, које је муж створио без жене. Породицу је, срећом, створила жена, уз помоћ мужа. „Ми, жене нисмо савршена бића, ви, мужеви, нисте савршенији од нас. Не

Бр. 4. ЖЕНСКИ СВЕТ

79