Ženski svet

код женскиња. Сваком је узгоју први и најплоднији темељ домаће васпитање, и то највише зависи од матере. Мати која дању и ноћу лебди над својим чедом, први је васпитач свога детета. Има ли матере која не гаји у грудима жељу, да своје дете сретно васпита? Али, да ли зна свака мати да већи део те cpefee у властитим јој рукама лежи. „Каква мати таква кћерка“ вели наша народна пословица и то је сасвим природно, јер ако мати олако узме образовање своје деце, не може се много од њих очекивати. Погрешно домаће васпитање највише отуд потиче, што се при образовању женскога спола на све већа пажња обраћа него ли на њихов будући позив. Може ли се нешто узвишеније и замислити, него што је света дужност матере. Сви велики људи имали су душом и срцем велике матере. Отац и не мора бити човек особита духа, али мати мора бити племенита и узвишена карактера. Мати великог Наполеона била је жена велика духа, тако су исто биле племените жене из немачке књижевности прошлога века Гетеа и Шилера. За сву ову тројицу може се реКи да су била деца своје матере, јер врлине оцева губиле се испред величине деце њихове. Из овог што досад споменух видимо како је грдан и огроман културан позив жене. Жене састављају половицу човечанскога рода. Жена се рађа на свет да буде супруга, мати и васпитачица. Уплив жене на образованост света тако је важан и нуждан да се образованост светска без жене ни замислити неможе.Човек ма колико образован био нема никакве важности без женске допуне. Жена му је вечити пратилац на путу његова развитка и живота. Прво као мати а за тим као сестра, па онда као супруга. Историја нам пружа неколико примера славних и хвале достојних жена Арија благородна Римљанка, жена Цецине Петуса, видећи да ће њен муж жестоким мукама мучен и уморен

бити, узме стилет и прободе се њиме, да га свом мужу говорећи: лако се може умрети Пете; то што ћеш ти ударити то мене боле. Плоија кћи АриСтотелова жена краља Лацемонскога, знаменита колико по имену оца свога, толико за мудрост своју. Ову запитају једном: која јој је боја најмилија? Боја стидљивости на лицу честите жене, одговори она. Какав диван пример одушевљења за идеју а уједно и за спомен свога мужа, жена поларног морепловца Франклина, кога је на поларном путу нестало. Његова жена радила је пуних 12 година дана да пронађе морске пролазе које је њен муж пронаћи хтео, а уједно да нађе ледени гроб свога мужа. Њеној гвозденој енергији испало је за руком да је за свога живота две експедиције на северни пол отправила. Овакве примере могао би човек навести не на стотине него на хиљаде. Па и наша српска историја и наш друштвени живот пуни су оваких примера. Царица Милица обасјава милом светлошћу последње часове српске самосталности и српске царевине. Беше то дивна женска глава која се одликоваше дубљином осећаја, племенитошКу душе, нежним срцем прибирајући све што је лепо. Једном речју била је она велика и као жена и као владарка. Па каква је тек дивна жена Српкиња. мајка Југовића? Горостас од јуначке мајке српске која се слободно може мерити с’ узор женама и матерама сваког народа и свију времена. Мајка Југовића Бога моли, да јој Бог да очи соколове и бијела крила лабудова, да одлети на Косово равно. И да види девет Југовића и десетог старог Југ Богдана“. Не знате шта је веће у том: или љубав материна и чежња за децом својом, или љубав женина, зебња и стрепња за мужем својим. Како ли ужасан призор потреса душу мајчину Кад долети на Косово равно „Мртвих нађе девет Југовића И десетог стар-Југа Богдана. Али: И ту мајка тврда срца била

Бр. 5. ЖЕНСКИ СВЕТ

113