Ženski svet

%аста kao лиљан део. Жашао сам што сам хтеоЈ 11. cla осекам gax пролећа, сКао qa ми pacmg крила. с Ша мене се смеши cpeha , Зер ме ucka моја Вила. сllестало је 3UMcke студи , §ko нас су љубичице , Рбасмејани сретна људа sедре очи, Всдро лаце. Шуно лшља , иуно cpehe (Зилнаје ма срце бије, <Ша ни gßehe на cKao лгоја драга наје 1 111. Шп небу -зВезда Шаница, cJipaj мене моја Мнаца

( dakpu се cakpu зВездице, (Зирам лгоје леие <Лнице / IV. ‘ЈЗлат благо нама ЗРадујмо се моја мала cMajka ми те cJ‘focahy те на рубама. сМла heMo сретни бати \ U ја и ти 1 V. сЈа насалг kao uymHuk ШилероВ, cJioju је лутао ио сВету, VJa нађе сВоју мету neku таВот ноВ. сЈа наЈјох сВоју cpehy. ЗЈеВојче kao Majcka зора, oKpeupeke нема, нелш мора , с Лутати Више uchig ! Осек, 1912. Дим. П. Стој

Дим. П. Стојшић.

Добротвори и пријатељи наше женске омладине.

Наш народ је богат у добротворима својим. То му је потврдила и најновија књижица, г. Васе Пушибрка, умировљеног управитеља новосадске српске велике гимназије, која нам исказује, да је стипендијски капитал још крајем 1909. године износио креко 3 и ио милијона круна само у оним фундацијама, којима рукују Саборски Одбор и Матица Српска, не рачунајући ту оне стипендијске закладе, којима рукују српске православне црквене општине у Новом Саду, Сомбору, ,Ст. Бечеју, Сентомашу, Суботици и т. д. и које такофе претичу капитал од једног милијона круна. И гпта примећујемо на свима тпм стиглендијама ? То, да ни једна од њих није намењена женској но само мушкој омладини. Кад погледамо даље на остале фундације, што су нам их стари основали, а које су намењене на издржавање богословије, двеју гимназија (у Нов. Саду и Карловцима), сриских учитељских школа (у Сомбору и Пакрацу,) па и ону, што ie намењена на потпоре занатлијске и трговачке омла-

диве (Боздина у Будпмпрштп) и у најновпје доба n ону (Марије Трандафилке), што је намењена занггити и потпори српске сирочади: свуда видимо, да су U ше намењене мушкој страни. Сирота женска деца! На њих се нико није освртао за њих пико није марио, о њима се нико нпје бринуо. Изгледа, као да cv то била пасторчад целиг људског друштва, па и нашег српског народа, јер се о њима није водио рачун ни у најпросвећенијим крајевима. Тек друге гтоловине прошлог столећа почело се осећати у друштву, да су и женске створови божји, обдарени истпм духовним даровима, као и мушки, да и оне припадају друштву човечанства, те да и оне имају важних и можемо рећи и нретежнијих дужности у развитку човечанства под саме мушке стране. Најузвишенији спас од верских заблуда, Господ наш Исус Христос, Монпкао је на женском крилу; најдаровитији мужеви, што су отворили човечанству умне светове и довели га до снаге, да влада земљом, водом

Бр. 7. и 8. ЖЕНСКИ СВЕТ

163