Ženski svet

Читуљ а.

У почгст гостима и члановима конгреса приредило је грађанстзо уз пријатељско суде ловање приправника пакрачке учитељске школе лепу забаву. Том приликом држали су искупљеном народу поучна предавања: секретар Савеза г. Лаза Хорвати, о исељеничком питању и о свему оном »жалосном« добру, што га Аме рика даје нашем народу. Друго је предавање држао г. др. Н. ВуксановиЛ , о циљу изложаба, које се приређују приликом конгреса, а нарочито о изложби сточарства, која се тамо приредила тих дана. Верени и венчани. г ђица Војана Пани ■ Aeea из Аде, верила се сг. Зораном АкшамовиИем, свршеним богословом, а сином пок Ђ. Акшамовића, ађанског учитеља. Г-ђица Катица Николивева, мила ћерка Л. Николића из Стапара, верила се сг. Константином ВелимировиНем, свршеним богословом из Митровице, Гђица Јелена Браикован, из Срп. Итсбеја (у Банату), венчала се 11. августа о. г. по н. к. са г- Милованом књиговођом из истог места. „ПреOДНИЦа“, тако се зове књижевно друштво сомборских приправница. То се друштво у почетку сваке школске године изнова конститујише, па тако је чинило и ове школске 1912.—13. године и изабрало је за председницу Анђелију Живановићеву, ученицу IV. разреда; за потпредседницу: Наду Јосићеву, уч. Ш. год ; за тајницу: Бојану Радовићеву, уч. IV. год.; за благајкињу.: Александру Татићеву, уч. IV. год ; за 1. књижничарку: Гордану Пандуровићеву, уч. iV. год.; за 11. књижничарку: Даницу Иђидову, уч. Ш. год.; одборнице су: Милица Лалошевићева, уч. IV. г.; Вера Бикарева, уч. Ш. год. .. Олга Поштићева приправница 111. године. Болница Данило I. У Црној Гори, на Цетињу, основана je', пре три године, болница Данило 1., коју је узела под своју високу заштиту Њено Височанство књагињица Ксенија , кћерка Његовог Величанства краља Николе' I. Висока заштитница Ксенија покренула је сад мисао, да се и у Црној Гори, а поред ове болнице образује коло милосрдних сестара, које би неговале и двориле сиромахе болеснике, а у време рата, браћу своју рањенике. Курз је почео 1. августа о. г. а милосрдне сестре учиће се у болници о

трошку високе заштитнице (где ће имати стан и храну) а уз то ће имати и пристојну плату, кад се изуче, Свака ће од њих, кад положи испит, бити одликована спољашњим знкком, као видним доказом, да су оспособљене за свој племенити позив. Надамо се, да су многе Црногоркиње приступиле овом позиву, који их, особито у данашње ратно доба, тако жељно очекује.

g f Емилија удова Jopfe рођ, Прерадовик 1 Просветна Задруга Српкиња у Старом Бечеју изгубила је 13. (26.) септембра о г. своју неуморну, многогодишњу и врло заслужну председницу r ђу Емилију Јоци Ику. То беше необична јавна раденица, спремна у свако доба и за сваки народни посао. Српкиње Старо Бечејкиње су је волеле, слушале и поштовале и задржале је на управи своје 36-годишње Просветне Задруге пуних 26 година, и да ју није сад смрт истргла из њихове гредине, не би је пустили да сиђе са тог часног места ни до најдубље старости. Она бсше навршила тек 65. годину живота, дакле још пуна воље и снаге да продужи свој благодатни рад у том племенитом друштву. Поред обилног и разгранатог рада у друштву није она напуштала све од постанка нашег листа, т. ј. од 1886. године, да прикупља претплате, и то је редовно сваке године слала у напред. те је и на тај начин помагала ширити просвету и културу народну. Поред задруге, која ће је још дуго оплакивати, оплакује ју и јединац син, др. Милорад Јоцић, судац, снаја Даница и два унучета: Федор и Евген. Слава и вечна успомена заслужмој госпођи Емилији Јоцићки! f Катинка удова Трифунац пл. од Батфе рођ Кола, упокојила се у Новом Саду 25. септембра (8. октобра) о. г. у 67. години живота. Њен покојни супруг, Мита, био је поштар у Меленцима, и кад се 1891. године оснивала меленачка добротворна Задруга Српкиња, покојница је као најинтелигентнија и најугледнија Српкиња у оно доба у Меленцима изабрана за председницу те задруге, и први почетак као најтежи отправљала је са пуним успехом. Кад се упокојио њен супруг, пре више година преселила се у Нови Сад у место свога рођења,

234

ЖЕНСКИ СВЕТ Бр. 10