Ženski svet

исландске жене баве се сточарством и индустријом. 0 њиховом животу дознајемо из списа исландске феминискиње Sigurd Magnusson ово: Кад сине пролеће и Исланђани заплове у мора, њихове жене истерују на пашу велика стада оваца, негују их, стрижу и богате се њиховим свиленим рунима. У зимње доба почиње њихов сретни породични живот и обнавља се тако. У топлој соби, где живи цела породица, седи у прочељу домаћица уз преслицу; око ње деца, уз њу муж; он чешља вуну или деље варјаче и друге предмете за кућу. У дну собе седе служавке, исто тако уз преслицу, око њих мушки чланови куће забављени истим послом као и домаћин. Седе, раде, ћуте, слушају како им један од мушкараца чита какву исландску причу.У читању га нико не буни Тек кад се сврши поједини одељак приче, расправља се о садржини њезиној. Значајно је да у тим расправама девојке имају прву реч. Сви живе тако у заједници и оделе се само за доба ткања, јер је разбој смештен у спаваћој соби. Тка се неизмерно много. Сваки део вуненог одела преде, тка, шије или плете женска рука. Жене шију и обућу, не само за себе него и за мужа. Све то раде матере док им не прирасту кћери за тај посао. А у пролеће, кад је сукно одаткано поучава мати кћери и служавке да кроје и шију. Тако је главни индустријски посао на Исланду у рукама жене. На Исланду је друштвени морал на највишој висини. Како уверава гђа JVlagnussor има на целом Исланду само.два стражара, а и ови немају преко целе године посла, осим за доба кад странци упадну у њихову земљу, проучавања ради. Казнионица и сиротишта нема, јер нема криваца и бескућника. Ако у старости ко остане без својих и без иметка, земља га на свој трошак смести код добрих људи, а он се ту осећа као под својим кровом. Тако се на том сиромашном острву реалније и напредније

спроводе хумана начела него у многој богатој земљи. Добро је тамо и „Женском питању“. Жене се сматрају једнако важним члановима друштва, као и мужеви и оне имају права на поштовање које им се даје и на слободу. По старим законима жена је главар куће и породице, а служинчад јој се има покоравати. По тим законима није се жена морала удајом одрећи свог имена и примити мужевљево, а могла је остати господар свог иметка. Такав је закон постојао само на Исланду. Одувек је цело уређење ту било такво, да је жена на Исланду била слободнија него што је данас у понекој великој културној држави. Дакако, утицајем новога доба, ти су закони претрпели неке реформе. Муж је постао старатељ жене. После његове смрти она наслеђује половину иметка, друга половина припада деци. Мати је скрбник деце. Мушка и женска деца деле иметак на равне делове. Поред овако правичног уређења биле су исландске жене до недавно задовољне својим положајем. Али у новије доба стале су и оне на становиште модерних захтева. Упознале су да ипак код њих није све *како треба. Осетиле су да је женско обр&зовање на Исланду јако скучено и затражиле су да се то поправи. То је био први захтев женског покрета на Исланду. И доиста је образовање женске деце на том острву било јако занемарено. Девојче од 12 —14 год. мора знати напамет ~Lardomskver“, књигу која садржава језгру библије и тиме свршава њезино школско васпитање. 0 васпитању дечака боље је постарано. Одавно постоји у главној вароши Рејкјавику латинска школа из које прелазе младићи на лекарске и теолошке науке на универзу. Права и филозофију уче обично у Копенхагну. Земља им даје лепе потпоре за учење. Женска деца из унутарњости, па и она из најугледнијих шородица иду у службу у отмене куће у Рејкјавику и ту уче оно што.у селу не могу научити,

Бр. 10. ЖЕНСКИ СВЕТ

221