Ženski svet

Тако је било све до скора. Једва се повела брига о васпитању женске деце. Основане су школе за девојчице изнад 14 година, али је тих школа још увек мало и не одговарају модерним захтевима. Деведесетих година појавила се јака струја женског покрета и поднешен је алтингу предлог да се уреди више образовање женскиња. И дозвољено је да женске могу учити медецинске и теолошке науке, али да не могу бити лекари или свештеници. Ово није вредило много, већ и зато, што није било средњих школа да спреме женску децу за универзитет. Зато је исландска феминискиња гђа Sigurd Magnussor тражила да се у Рејкјавику оснује виша девојачка школа, спојена са пансионатом, где би деца из унутарњости за 1 круну дневно могла добити добру опскрбу. Прва таква школа основанаје 1892. године; данас их има и више; једна је господарског смера. Чим је исландској жени дата могућност да се темељније образује, отворен је њој поглед на свет, на светску литературу, на савремени покрет жене осталих народа и она је уз тај покрет пристала. Њој данас не смета трајна борба са материјалном оскудицом, она ради, бори се за свој опстанак и за одржање по-

родице, али се брине да потпуни недо" статак сваког, па и политичког образовања. Више образовање њу је ојачало; она ужива права која су јој одавна дата: она води реч у опћинским стварима, а већ јој се прохтело да тражи право гласа за сабор. У Рејкјавику је развијена јака агитација. Ту су жене чланови градског заступства и то у знатном броју. Упоред са својим мужевима раде оне на социјалним и политичким реформама. Иначе су припуштене у сва звања. 0 неком организованом женском покрету још нема на Исланду ни говора, па ипак исландске жене успевају са својим потраживањима у корист своје еманципације. Много им помаже феминистички лист, који уређује гђа Asmundson у Рејкјавику. * Овим се свршава приказ женског покрета у скандинавским земљама.*) Из свега видимо да ту жене уживају већих права него у осталим европским земљама. У борби за своја права немају оне да савлађују великих предрасуда. Уз то оне раде систематски, солидарно у свим пословима, па и у женском питању иду оне правцем, који једино може довести високој мети - - потпуном ослобођењу. (НаставиКе се.) *) Овај приказ обрађен је у главном по извештајима гђе Бранбергрове.

На заборављеном гробу.

Око твога гроба зарасле су стазе, На хумци је никла дивља, бујна трава 0 мој брате, то су знаци заборава, Зар те пријатељи ретко обилазе?! Крст веК рђа, труне више твоје главе И слова се црне од влаге и кише, Време их лагано без милости брише, А једино цвеће што вири из траве.

Турчинак је дивљи, ко крв се црвени, Понећу га мајци, оној слабој жени, Јер њене се сузе никада не суше. Предаћу га само, ништа рећи не ћу, Осетиће она да у томе цвећу Има много твоје племените душе. Ирш, 1912. год. Д. П. CiojuM.

Д. П. Cтојшић.

222

ЖЕНСКИ СВЕТ Bd. 10