Ženski svet

РАЗНО.

начин скуваном »теју« од липовог цвета дода сок од пола лимуна (на једну обичну чашу теја) и мало шећера, то ]е најпријатнији домаћи лек против назеба, кашља и кијавице. У Француској наберу Д( бро расцветаног липовог цвета, па га прелију љутом ракијом, флашу добро заауше и оставе 14 дана да тако преетоји. Наједанлитар ове липове ракије узму 750 грзма шећера, па ra најпре растопе уједном литру хладне воде. Све се ово помеша и добро промућка, процеди, остави да се стзложи, па је одмах онда добра и за пићеПротив грчева у стомаку, препоручује »Fundgrube« сасвим просто средство; »Истрљај скоро ископаног рена, накваси га сирћетом, замотај у танку крпу и метни на стомак.

Ситна штедња највећа је штедња. Загребачки „Привредник“ пише о штедњи ово: Не би сваки ни веровао, да је већа штедња она но пару до динара, него по 1000 дин. А јест. Оних, који могу штедети по 1000 дин, има у народу по један од хиљаде душа, а често и од две хиљаде по један. Оних, који могу да штеде по пару и рецимо до једног динара, или круне има 999 од једне хиљаде душа. Кад се овпх сир шашвијих 999 привикне штедњи, више ће уштедети, него она најјача двојпца богатих. Одатле је ето ситна штедња или боље рећи народна штедња од велике важности, и докле год у поједином народу не почне да гатеди његова укупна цели на, не може се говорити о штедњи ни о бога ству тога народа. Француека је бпгата држава, ]ер је народна, ситна штедња у њој најјачераз вијена. Чеси ће ускоро достићи са угатедом једну мплијарду (хиљаду милијуна) а тога не би било, да није штедња у народу чешком јако раз вијена. Зато и ценимо много сптну штедњу и зато јој се даје велика важност и у нашим српским земљорадничким задругама. За пример из носимо нашу Српску Земљорадничку Задругу у Тиса-Хиђошу (торонталска жупанија). У тој задрузи, која је и иначе по свему раду добра и ваљана задруга, било је крајем 1911. године ситне штедње у износу од 1551 круна и 4 филира, а уштедило је то 139 малих штедиша. Додавши овоме и другу штедњу у тој задрузи, износи укупна уштеда преко 25.000 круна, » еа уштедом саме задруге укунно преко 26.000 круна. Тако

ето ова задруга врши у погледу штедње онај велики задатак на пих земљорадничких задруга према коме треба да су све земљорадничке задруге притоци народне штедње, која једва обезбеђује нашу народну будућност. Радо истичемо, да је за овај и оваки рад земљорадничке задруге у Тиеа-Хиђогау заслужан пречасни г. Глигорије Кузмановић, свештеник, који са пуно љубави ради и помаже око свију задружних послова. Нека се у ову задругу угледају и друге наше земљорадничке задруг-е, а у њеног вођу остала наша народна интелигенција, па да нас види Бог! Овако може и овако мора свак помагати Привредниково заузимање. Многи наш народ расељава ее и губи на све стране, а највише по несрећној Америци. Каже се често да код нас нема рада ни зараде, или да је другде боље, не би боме странци са запада наваљивали баш на наше крајеве, и овде се богатили и ширили, већ би остали тамо где је боље, или би се и они журили у Америку, јер су они у Америца боље упућени од нас. Има дакле код нас и хлеба, и рада и зараде и свега што треба, али за упућеног странца, а за наш у томе заиста још неупућени свет врло је тешко, јер нема, не може и не уме да се нађе и напред да се макне, као што умеду они туђи, незнани, иначе гори од нас Зато се заузео Привредник, па упућује и покреће и наш свет, а нарочито омладину, на рад и сваки напредак, па је ваљаним Србима у томе на руци и на пом ћи. Нема бољег и напреднијег радника од ваљаног Србина, само га треба људски упутити Он се онда жури сам боље од свакога, а при томе је п умешан и неуморан. Увек нека, дакле, свако одмах јавља Привреднику, чим чује ма ко да жели предати или да жели примити ма какву добру радњу, или ма ко да тражи какве способне раднике, или да ваљани макар кпје струке били, траже какво место, каквог рада, зараде и т. д. Једном речи, свако нека па и, па увек нека одмах јавља Привреднику, где што има, где што треба, што се чује и т. д., а Привредник и његови многи пријатељи заузимају се у свему колико се већ боље може. Ето тако може и тако мора свако помагати и радити, па и онај најмањи. Свако најпре нека ради и помаже у свом подручју и домашају, а колико њих ввше наших људи овде на дому за~

Вр. 11. ЖЕНСКИ СВЕТ

261