Ženski svet

(стр: 20;

ЖЕНСКИ СВЕТ Бр. 8.

женскога рада. Др. Марија Баум тврди, да женскиња врши послове најниже врсте, те је узрок томе необразовање у струци. Препоручује техничко образовање женскиња. Још је говорила Др. Маргита Берхард и Фиа Виле. Најпосле је Гертруда Израел предавала о удруживању. |

Вечерњи предмет у рукама референткиње Веберове беше о проблему брачном. Осуђује мушке, као да су они понизили женске својим положајем. Но и женскиње прекорава, што нису васпи тане, па да могу тражити изједначење са мушкима. |

Катарина Швереј и Ана Паприц говориле су о сексуалном питању, те су јаким нападајима осуђивали проституцију. Истиче енглески живот као најумеснији, пошто они више полажу на морално и етичко него на физичко образовање.

На жалост после овог занимљивог предавања није се даља дискусија продужила. Би

Четврти дан је расправљао конгрес поново о животним струкама. М. Трета говори о вишем образовању женских за извесне струке са гледишта субјективности, те доказује, да су саме женскиње увиделе, да имају места онде. Амамнова тврди, да се са променом времена, мбрао и „дилетантски“ женски живот променути. Женска је свугде од потребе, а то с тога, што она најбоље познаје психологију свога пола. Нарочито захтева, да се женске постављају за доценте и да се и у судство уведу, што је и професор Харнак одобрио.

Марија Билов, говорила је о реконструкцији глумачких школа, а за овим су следовала 4 предавања појединих калуђерица о неговању болесника.

О вечерњем састанку је претресано о значају женскога покрета. Др. Г. Бајмер је прва говорила. Др. фил. Ада Вајнел је потпомогла предговорницу, те је захтевала, да се реформише рад жене и у кући и ван куће, с обзиром на прилике и данашњу културу.

Др. А. Шаламон је расправљала о значају женскога покрета са обзиром на социјални живот. Захтева и говори, да би право било, да имају и женске право гласа, кад могу да буду чиновници као и мушки. Говор је био од врло великог утецаја на слушаоце.

Последњи, пети, дан беше дворана дупком пуна и тада се предавало о улози женске у друштву. Аполантовица захтева, да се и женске постављају у варошима за чиновнике, као што је то већ уобичајено по неким државама у Немачкој. Исто тако су и Најхаузова и М. Вагнер, о женском питању у јавности расправљале, тврдећи да би било много више користи по друштво кад би се и женске узимале за чиновнике, јер би се сузбио и алкохол и проституција. Последњи предмет је био о жени као политичарки. Врло исцрпно је говорила о том старица Мина Цауер, захтевајући опће изборно право, а потпомогла ју је Лина Фишер Гекерт.

Још је Линдеманова зборила о. женском покрету у Енглеској, и напослетку се завршио конгрес саслушањем програма трију изасланика политичких у

погледу женских.

· Конгрес је закључила председница Др Гертруда Бајмер. Ове 1913. године у јуну месецу спрема се у Будимпешти овакав интернацијонални конгрес, за који се већ чине припреме.

Поп Милан.

Који претплатници нису вратили лист од ове 1913. године, умољавају се учтиво, да што пре

пошљу евоју претплату од 3 К.

Уркунишиноо.