Ženski svet

Бр. 2. ЖЕНСКИ СВЕТ

Стр. 88.

И хвала ће ти рећи народ цео. · Од посла нашег ако буде што, Над главом својом угледамо л' кров У тој ће кући опћој народној Твој камен овај видан остати. (Виче унутра —) О Марко, Марко, сандук дајте тај! Да потоварим благо народно, Са кућом мојом да нам чуваш све (Марко Штитарац са момцима износи сандук) И Паштрмца ми с војском зовите, И сабљу дајте моју војводску, Па онда збогом, мили доме мој Свом народу док нов не подигнем, У теби се не могу смирити!

8. ПОЈАВА

Пређашњи и долази народ, Паштрмац еа војеком и из куће излази Љубица са децом.

Андрија јокић: (прогурује се кроз народ —) Шта значи, Боже, ова врева ту У кући овој ја сам сваки дан Те вреве нигда нисам затицао! А ти се спремаш некуд, војводо 2

Милош: (радосно —)

Ха, Бог те донео, брате Андрија2 Гле, тебе сад бих с ума сметнуо Док цео народ носим на срцу, Свог пријатеља сумих најбољег. Да л' видиш само ово благо ту Све то је моје сад и народно. једва те могу већ наградити,

Мом дому што си анђео хранитељ, Кад мене гоне бриге народне —

Понеси ето, колко милујеш! (Обгрли га преко рамена и приведе сандуку, у који момци слажу новац).

Андрија: (маши се у недра, извади кесу и из-

ручи у сандук —) Одавде кад би свако узимао, Понестало би брзо блага тог, А сити опет не би били сви. Нег' овде треба сви да домећемо, За много ће нам ово требати !

Милош: (танут загрли га и пољуби —) Не, нисам, брате, тако мислио! Ал, благо руци, која дарује Хиљадили се таки синови У овој нашој бедној Србији!

(Обраћа се народу -) Да л' виде ово овде, народе: Господар Луњевица Никола И овај сиромашни Андрија Напунили су касу народну!

Авакум: Од Бога на њих нек је благослов И благодарност целог народа!

Народ: Бог их благословио!

Милош: 3 А сад на посао, браћо, док је дан Да заметнемо где војнички стан! Где матица као језгра застане, Прикупљаће се око ње и рој. Па збогом, децо; збогом, Љубице! Нек Бог вас чува туи Марко наш И имењак му робље склањао је.

Јован Вукомановић;

Остај ми збогом, сестро!

Љубица: (падне му око врата —) Брате мој!

· Једина сестри јадној заклетво !

У Милице их беше царице До девет њих, па стаде бирати, Да цар јој једног барем остави. А шта ћу ја, кад бират' не могу А колико је силних Турака, Што ратовати Господ није дао И жени — сад ми на Бога је жао: Отиди, брате, јунак буди ми! (Загрли га и љуби — кад се раставе, свима —) А ране ћу вам ја превијати И венце плести вашој победи.

Вукомановић: Остај нам збогом! ЛЂубица:

5 ' Збогом пошли сви! Па јавите ми барем сваки дан Да знадем, куд да зором погледам И од Бога упутим благослов!

Сви: (одлазе на лево певајући“ —)

„села лета без Ђурђева Фанка, дјела драта, доо не род мајка! оНије Ћрбце сељ Косовска боја,