Ženski svet

Стр. 92.

ЖЕНСКИ СВЕТ

Бр. 4.

војина Станковића, ц. и к. потпуковника, изгу“ била је 1. (14.) фебруара о. г. своју. добру матер племениту Српкињу Марију Коларовићку, у 81. години живота. Поред ојађене ћерке, г-ђе Олге, оплакују своју добру мајку унука: Зденка Ненадовића, сестричина Александра пок. дра _ Марјановића, адвоката панчевачког и праунучад: Гавра и Данка Ненадовић. Покојница беше врло коштована и уважена у кругу свог грађанства, што се опазило на оној многобројној тратњи грађанства свију редова, народности и вера. Бог да јој душу прости!

"+ Мица Љуштина, удова ц. и кр. потпуковника. а. кћерка Павла пл. Мачванског од Каменице, умировљеног председника кр. судбеног стола, упокојила се 5. (18.) марта о. г. У Нов. Саду, после дугог и тешког боловања у 64. години живота. За њоме- жали поред оца,

брат Јосиф пл. Мачвански од Каменице, кр..

министеријални саветник и финанцијски равна ·

тељ краљевине Хрватске и Славоније, сестре:

Софија пл. Мачвански од Каменице, Паулина пл. Љуштина и Јелисавета Морачик и остала многобројна породица. Бог да јој душу прости!

т Катарина удова Вујић рођ. Јовановић. У

Сомбору се упокојила 13. (26.) марта 0, г. у 11. години живота мати Јована Вујића-Браце И. Петра Вујића и госпођа: Јелене дра Стеве Кронићке, Софије Николе Кондороши, Нине дра. Адама Данингер. Катарине Ђорђа Ђуришића и Вукосаве Живка Продановића, односно снаха и мајкаи остале многобројне и одличне породице. Покојница се заузимала живо за јавне ствари народне. Она је члан ДобротворДобротворне Задруге Српкиња Сомборкиња и почасна њена председница. Већ и то показује, колико је заслужна била за јавне народне установе. Вечна јој успомена!

Т Зорка Жакула. Нашег и народног пријатеља г. Стеву Калембера и супругу му Милку из Коренице, трговца и поседника, задесила је поново велика жалост. Њихова кћи Зорка, удата за професора технике у Будимпешти, дра Милана Жакулу, упокојила се 31. јануара (13. фебруара) о. г. у својој 25. години живота, оставив за собом двоје мале дечице. Пре

две године изгубио је овај родољуб прву своју -

велику девојку, сад ево и другу већ удату кћер. Жалимо судбу ових добрих људи и изјављујемо им наше саучешће, а покојници нека је лака " земљица!

+ Босиљка Ковачевићева, добро дете Миливоја и Милке Ковачевића из Митровице, тек се ове. године цретплатила на наш лист и ступила била у Коло Девојачко, па ју, ево 18. (31.) марта отрже смрт из руку родитељских и из загрљаја брата Стевана, мајке Милеве Вучанове стрица и стрине Александра и Катарине Ковачевић у њеној 16. години млађаног живота. Покојницу не жали само њена најближа родбина, него толике другарице паи цело место, које је посведочило то својом многобројном пратњом, у чије се име у св. цркви топлим и утешним речима опростио парох митровачки, пречасни г. Драгомпр Радошевић. Нека благи Бог утеши њене честите родитеље, а младој покојници нека даде рајске насладе. Вечна јој памет! 3

+ Др, Јован Илијћ. Председница чурушке · Добротворне Задруге Српкиња, г-ђа Евица Илијћћка, изгубила је 23. марта (5. априла) о. г. свога честитог супруга, а општина чурушка | свога омиљеног лечника, председника црквене. општине и великог пријатеља дра Јована Илијћа у 62. ГОДИНИ живота. Са његове савесности и лепе лечничке вештине тражен је не само у својој општини, него и у околини. Лака му црна земља била! 3

+ Др. Михајло Вујић и. супруга му Анђа, рођ Туцаковић. Србија је изгубила и опет 2. (15.) марта о. г. једног одличног државника. и књижевника, изгубила је дра Михајла Вујића, бившег министра финанције и једне године и министра председника. Он је син негдашњег професора београдског Вујића, који је родом из Ирига. Но покојник се родио у Београду,

- тамо довршио средње и више школе и онда

продужио своје студије у Немачкој и Француској. Струка му је била народна економија, и то је тако испекао, да је служио на част Српству: Он је о томе написао три велике свеске, којим се служе на универзитету београдском професори и ученици те струке. Кад је дошао са својих студија, био је прво професор Велике Школе, а после је прешао на политику. У последње доба био је посланик краљевине Србије у Бечу, Берлину и Риму. Боловао је последњих 5—6 година и са својом супругом Анђом с којом је примеран брачни живот водио, дошао је на Сушак код Ријеке (Фијуме) да се опоравља. Ту га сустигну последњи часови, а кад је то видела су-