Ženski svet

Стр. 100.

ЖЕНСКИ СВЕТ

Бр. 5:

Која је зарада за женске најбоља"

Привредник наводи у свом предпоследњем 2. броју да су, на западу правили рачун о том, који се женски посао данас најбоље наплаћује. Узели су у рачун, шта све заслужују учитељице у јавној и приватној служби, шта књиговође, шта продавачице по трговинама, шта као касирке, поштарке, телеграфискиње, или као чиновнице по канцеларијама и новчаним заводима, шта као куварице, собарице и у ошште као служавке по приватним домовима. М нашли су, да најбоље излаве на крај и најбоље пролазе оне, што раде по приватним кућама. У кућама, у којима служе и раде, добивају оне потпуно издржавање (храну, огрев, прање, осветљење), осим тога не морају се скупоцено одевати, као оне, што се баве јавном службом, а већим делом добивају од својих госпођа изношено одело на поклон и поред тога и лепу плату, те чуварно и штедљиво девојче може себи сваког месеца оставити на страну лепу крајцару. Таке девојке заштеђују себи за неколико година лепе своте новаца и онда се удају за мајсторе и друге таке прилике те постају добре жене и добре газдарице у својој кући. Те жене, што су још као девојке научиле штедети, продужују то и као удате и многе од њих постају после веће газдарице и имућније жене него оне госпође, код којих су служиле. Таке раднице имају на западу уштеђене силне милијуне

Зато и моли и наваљује наш Привредник, да се и наше сиромашније девојке одају на приватне службе по нашим ваљаним и добрим кућама, јер се у таким приликама сиромашнија женска деца најбоље спремају за будућу газдарицу, ту се та деца и најбоље очувају у здрављу, јер су већим делом на свежем чистом зраку, и добивају здраву и добру храну. Кад могу министри у Данској давати своје кћери у службу, зашто да је то срамота за нас сиротанг 2

Сасвим је друга судба женског света, који је по канцеларијама и школама. За канцеларије и за школу морају женскиње

да се боље одевају. Одело им мора бити увек чисто, јер се мешају у боље и от: меније кругове, а и деце ради; морају саме да се исхрањују, да набављају књиге и држе новине за своје боље усавршавање, што све отпада код оних, који су у приватној служби. Па кад се све то узме у рачун, онда се види, да им од целе службе код овако скупог времена не остаје ништа за старост и црне дане, а камо ли за удају, а данас је тако време, да голу девојку неће ни слуга да узима, те тако већином остају наше учитељице, чиновнице, касир ке незбринуте и неудате.

Наш свет мисли, да је женско дете независније као чиновник, да је у вишем положају друштвеном и да је у таком положају морална страна јаче заштићена. Но, вара се. УКенски па и мушки чиновник зависан је много јаче од својих мно гих шефова и власти, они их имају далеко више и далеко опаснијих по моралну страну, него оне по кућама. Запитајте само учитељице, па ћете видети, колико их оне имају над својом главом и на колико страна имају да удешавају и угађају, па ћете се зачудити том броју. Исто је то са поштаркама, касиркама и сличним звањима. Па је та поворка претпостављених много опаснија по морални живот младе и незаштићене девошке него оне по приватним, које имају да угађају само својој госпођи, њу једну да слушају и од ње једне да уче и да зависе. У доброј српској кући је морална страна далеко боље и више заштићена, него по оним горњим местима. Добро женско дете чуваће сама госпођа и бдити над њеним владањем, док у чиновничким канцеларијама, трговинама па и школама нема никога за леђи да је пази, опомиње, саветује. УКенска деца, која се одају на званичан позив, немају ни времена ни прилике да се у домазлук упуте и спреме, те је и то разлог, да се оне теже удају од наших девојака, што су се бавиле по добрим домовима. Ено привредникове питомице, које су дорасле томе, већ се једна по једна удаје за своје прилике, док