Ženski svet

__Бр 7. и 8.

испричам нити могу да то верно и истинито опишем пером. Умем да кажем само толико, да је наша „С. Ж. Д 3.“ у недељу први дан Духова о. г. славила ретко и управо триумфално славље. — Морамо признати, да и не сневасмо, да ће толико света похитати на ту забаву, чији програм бејаше врло скроман и против које се из сасвим личних мотива толико кортешовало и агитовало, не би ли „Ж. 3.“ т. |. њен приређивачки одбор доживго фиаско и остао осрамоћен. Казах, програм бејаше скроман. Једини његов сјајан део бејаше певање угледних и вредних чланова „Сомбор. грађ. певачког друштва“, које нам доведе на пријатељско суделовање главом њихов председ-

ник госп. др. Ј. гфалошевић. И тако наша

женска задруга има да захвали на првом месту за леп морални и материјални успех г. дру Ј. алошевићу, Који је с највећом готовошћу обећао суделовање ужег кора састављеног од г. г. Косте гЛанића трговца, Ђорђа ваја“ нова професора, Петра јалошевића учитеља, Ђорђа гЛајшта трговца, Марка гћрујића и Славка бСлашјевића варошких чиновника, Паје Полића варош. књиговође, Александра «абрпловића зћид. тед. и коровође Ђорђа ејаћа, којему дугујемо посебну хвалу за врсно и вешштачко дириговање. Споменута нам господа пружише море душевних уживања и осдушевише дивним певањем наших красних српских песама сву присутну публику. Кад заорише са позорнице дивне и снажне речи „Хеј, трубачу!“, задрхташе наши живци а очи засјаше пуне суза... суза радосница, суза туге и среће сећајући се скоре прошлости... Не можемо да нашим _милим суделачима и гостима лепше и дирљивије захвалимо, него да се послужимо речима оног Сивчанина, који — дирнут лепом песмом — њиховом — устаге од свог стола, метну шешир под руку и пришзв нашем столу прозбори дрктавим гласом: „Опростите, што се ја скроман и сиромашан човек усуђујем да Вам се

ЖЕНСКИ СВЕТ

ССР ИЦ

исповедим. Хоћу да Вам кажем, да сам сретан, што сам данас доспео овамо.“ Толико сте ме развеселили и задужили, да Вам не знам исказати све оно, што осећа моје срце. Тако што лепа, тако красна оваковог чисто српдруштва и правог српског народног весеља, моје очи још не видеше. И моје срце не осети никад овога, што осећа сада... Донео сам из Сивца господу на ову забаву; сиромах сам човек, који ништа нема, да Вам даде. Сирома сам и све бих Вам дао, што имам; али

немам друго сем ово сирото срцеу

груди и њега бих Вам дао да — могу... Па кад ништа немам и ништа Вам не могу да дадем, молим Вас, примите моје велико и топло „Хвала!“

И наша мила дечица: Смиљка 2;А >“ јина, Јованка Санлићева, В. обартоношћа,

"Д. бранизћова, Каменко Суљебчеви друге

одекламоваше врло лепо Змај Јовине песме и приказаше са много разумевања и смелости ђачку игру „Рођендан.“ Што: је и тај део програма тако сјајно успео, заслуга је гђе редитељке Маре Алашћалић ИМ последња тачка програма: жива слика „Жетва“, у којој суделоваху наше лепе, у народно одело обучене Стапаркиње и Стапарци: гђице Иванка сУатанић Смиљка гВрачавић, Сока и Катица анаурић, Боса 6аџаћова, Наталија сКашанска, Лепосава ;пић Иванка и Сена сатанић те Г. Г. Пера Стојшаћ Жарко сбиерлић, Ђока вКотшанић, Н. даџаћов, Момир Фаанчић, Ђука Злашанов и Стева гКоваин била је красно изведена, те је управо очарала публику. После свршена програма захвалила се вредна и неуморна председница задруге. гђа Вукосава Св. Лилића гостима и суделачима следећим речима:

„Поштовани гости! Не-могу пропустити а да се не захвалим нашим поштованим гостима, што нас обрадоваше и данас својом присутношћу, да нас подстрекну а даду нам воље за даљни рад. Даље да се захвалим нашим врсним суделачима из Сомбора, који заиста нису жалили ни труда ни