Ženski svet

бтр. 202.

Бр. 9.

морала је мала Мери у шест и по сати да уђе у учионицу своје браће и дау учењу проведе цело пре подне. Замислите само, у шест и по сати, кад материне мазе нико пробудити не сме, већ око њих мора свак да иде на прстима, устаје краљева кћи да иде на посао. Пре три године краљевска породица имала је план, да принцезу пошљу у какву школу за домаћице, али се најзад нашло да ће она код своје куће домазлук боље научити, јер ће се моћи спремити и упућивати према приликама, у каквима ће она доцније живети. Да се за туђе прилике спреми, не би њој после од користи било оно, што је она учила.

Кад јој је било осам година, принцеза је сем језика, које мора знати као краљевска кћи, нарочито још учила историју свога народа. Али сем свега тога, што је њој као краљевској кћери потребно, научила је још и лепо да кува, и да тачно ради сав домаћи посао. Исто тако врло добро шије икроји, и често себи сашије по што год. Она зна и да пише на писаћој машини и то врло добро. Кад њеном оцу, краљу Ђорђу, треба да напише какво поверљиво писмо, о чему нико не треба да зна ништа, он га изговори својој кћери, те га она стенографише и после препише на писаћој машини.

Ако нисте знали, ето сад да сазнате, како живе краљевске кћери. Краљевске кћери не дембелишу, не ленују нити имају кад да ленују. Према свом великом положају има она и велике дужности. А за те велике дужности док се од малена спреми, има она да прође кроз много мука и труда, има да пролије много зноја. Која мисли, да краљевске кћери ништа друго не раде, него само једу и спавају, а да им се то већ не досади, да се час богато облаче, час опет свлаче, та не спада у оне вредне. Ко не зна за рад, не зна ни за сласти живота. После умора и рада слађе се једе, слађе се спава, слађе се живи. И царске кћери раде да би слађе живеле.

ЖЕНСКИ СВЕТ

Бољег посла женско не може наћи, него што је посао кућевни. У томе послу толико је разноврсности, да ч0веку никад не може досадити рад, као што се досади, кад се понавља једно те једно. У кући искрсне час један посао, час други, те тако зачињава онај, који се понавља из дана у дан.

Од лености нема веће болести, вели се. Лен човек иде као испребијан, јер отежа од нерада, па му је тешко и живети, као оно тешком болеснику. Али није ни то све. Као тело што му постане ломно, тако му и мозак ослаби, па постане глупав. Рад не оштри само тело, него снажи и оштри и сам дух. Па какве би то царске кћера биле, кад би биле у ходу троме, а памети глупаве. А да би биле чиле, веселе, лаке и оштре памети, од малена морају оне да раде.

Према себи и према своме имању, многа се сиротиња куд и камо раскошније носи него царске и краљевске кћери што се носе. Царске секћери носе укусно, а не скупоцено. Само кад су какве врло ретке свечаности, па морају свечано да се обуку, онда мећу на себе скупоцености. Али то су врло ретке прилике. Иначе се облаче укусно и скромно. Не би се оне смеле на улици ни појавити са натрпаним драгим камењем на себи, то би толико простачки било.

Није царски, није краљевски, није господски, није отмено, китити се златом, облачити се у свилу, него је то данас простачки. Мода је и отмено је, ко може за јефтиније новце да се обуче што паметније и укусније. То чине и царске кћери. „Привредник,“

НА СВАДБЕНОМ ПУТУ.

Била је лепа, млада као роса и удала се лепа Јулка. И кад је у лакој, мекој венчаној хаљини белој као снег, изишла из цркве под руку са својим драганом, мужем, Мирком Марићем осећала се пресрећном и чинило јој