Žiča i Studenica — putopisna crta iz Srbije

6

Попевшп С0 на овај брезкуљак са кога нам ее створн лепа панорама на пбарску долону, уђоемо кроз неку капоју у проетрану порту. Дево оставпсмо јвдну помању кућу У Кo Ј°ј зкиве два трп калуђера, тв се прпблпзкпсмо с особатпм неким осећајем пли ппјететом Жзчи, пли њеним развалинама, Пlто нађоемо овде, то се само може оетатком отаре и велпчанетвене Жиче назватп. Huje нп чудо! Пзмеђу нашег доласка п њеног поетанка лежао је временп проетор од блпзу седам етотина годпна. У овом временом простору билн еу пак Турцн преко три стотпне п педесет годнна њени гоеподарп. Под Стеваном ЈГазаревпћем п Ђурђем Бранковпћем Смедеревдом бпла je Жича у српекпм рукама, алп поеле емртп овог последњег (1459.) пређе она у Турске руке и остаде до дпнастпје Мплоша Обреновпћа. У тако велпком временом простору пропадају зграде и у рукама рсфеног народа а камо лп у рукама Турака. Од старе зграде нађосмо еамо оетатке а од старог ејаја само блед одсвнак. Но треба заборавитп да је под Турцпма кубе у црква пало, грађа пзгорела п зпдовн попадали и да је толико Пута киша управо у унутрашње нроеторпје падала. Смпренн монасп оправљали су п поправљали колико је ишло, јер под Турцама манастирп својих старих доходака не нмадоше, па је лако замислити како је изгледало. Тек у овом веку подпгао је један калуђер најаужније оправке. Алн прп свем том стражњи је део који одговара данашњој женској препрати еаема порушен н да не бп унутра кпша падала даскама и гредама покривен. Зато је предњи део око олтара н ередпна добро сачувана. Ушав у цркву с врата од десне стране ступисмо Одмах у средпну цркве, екоро непосредно под кубе. Мприсава трава, која је усљед дуовских празнпка по црквп просута билс, ширпла је угодан и цролетнп мпрпс. Стуцисмо пред олтар, пред којим је под кубетом првовенчани