Žiča i Studenica — putopisna crta iz Srbije

7

Стеван круну прнмио. У истнну велпнанствене просторије! II у развалпнама овпма oceha новек велинину прошлостп н сјај Неианића. А еветп краљ био ја тек првн, пли ако ее хоће други пз династије Неианпћа, Из средње лађе уђосмо кроз врата у стражњи део, која је најлошнје очуван. Изиеђу предњег дела и куле који одговара нашој исенској препрати, очуванн су еаио заостатцн зидова у полак величпне. Остало је даска и дирек, сведенн на форму крова, да кпша не пада у дркву. Да човек добије појам о дужпни цркве ове, треба знатп, да је црква жичанска бар толико исто дугачка, као Саборна црква у Карловцима, ако не и дужа. Тромост п терет који човек на другим цркаама осећа, нећеш осетптп у цркан манастира Жаче. Све је у њој тако одмерено, тако укусно п гипко да би код најстрожије кри-тикв тешко било наћи јој архитектонске мане. У томе бијасмо сва тројпца одмвх сложни, да је Жича архишектонско ремек дело , и да ни лепше ни складније међу сршким црквеним зградама донде не видесмо. Каква је тек морала пзгледати када ју неимари под Стефано-м првовенчаним краљем, њенпм основатељем (1! 95 1224.) као готову прогласише? Из њених побдеделих едика може човек тек појам добити како je првобнтно изгледала и како је ејајно украшена била. Како рекох пз садање Жиче може човек тек појам добитп како је права Жича изгледала. Тајне праве Жаче остаће наи, по свој прнлици, за вечита врвмена непознате. Неманпћка династија владала је преко дв'> стотине година над Србијом (1165 —1367.) па је велика вероватност, да Жича није оетала онаква какву ју је саградио свети краљ, како је српски народ Стевана Првовснчаног краља назавао, него да су и осталн владари која су ту крунисани чегаће додавали и попуњавали. Из иеторпје зна се да је Жича више пута страдала. 3v врсме архијепископа Арсенија, кога је јошт своти Сава поставио архиепископом „HdIUKCTRM'b/Vlk кезкожндго ■feskiKd Koßrt\dHh,CKd“ буде „оп|ТелlКј>ј«уж*цА (Житија