Židov

ŽIDOV

GLASILO ZA PITANTA ŽIDOVSTVA

CIJONISTE

prvu reč, koju upravljamo na Vas iza minulog Saveznog Veća, reč je spoznaje; daje podjednako jaka i nesmalaksala, i u nas kao i drugde, naša djonistička volja. Može ona, časom, da se ne očituje dosta krepko u činima i delima, može, za 'kraće vreme, da sastane organizacijoni aparat, mehanizam pokreta; volja je jaka i neslomiva. Nezapažene, dojuče, sile ulaze u pokret, duševne i mlade, misaono izgradjene, najpre, da zatim budu misaoni gradioci na dclu obnavljanja i prcporadjanja. Nesamo omladinci: omladinstvo kao pokretni elan, dolazi do jačeg izražaja u vodjstvu našega Saveza; organska se sinteza svih stvaralačkih snaga, upravljanih iz jednih iskonskih izvora i upravljenih k jednome cilju, želi da obistini, pored razlika u posmatranju naših pitanja i problema. Ljubav života narodnog u ljubavi ujedinjava. djonistička Svetska Organizacija ima da zabeleži u dvogodištu prc poslednjega Cijonističkoga Kongresa vidne, stvarne uspehe, ekonomske i kulturne. Ako politički uspesi ne zadovoljavaju, oni zavise o silama, jačima od naših, i često neprijatnima za nas. Ali, nailazeći na otpor, mi to više osećamo, da ga možemo nadvladati s uspehom samo jednom jedinom diplomatijom: jačanjem naše organizacije i njezinih institucija. Treba da našemu vodjstvu damo jak oslonac. Ništa nije preče, pored žive naše svesti i životne ideologije, koju treba da gajimo, nego izgradnja organizacije do u poslednju stanicu: mesnu organizaciju. Jednaka jačina inicijative kao snažno strujanje treba da bude na svakome mesUi organizacije, i u svakome licu. U disciplini kojoj se podredjuju po svojoj cionističkoj odluci, svi delovi organizacije treba da teže k savršenosti u ispunjavanju golemih dužnosti i zadataka sadašnjice za budućnost. Dok ima i jedan deo koji je zapeo, organizacija će da teško trpi od toga. Dok u svakome mostu gde imade cijonista ne bude imalo zdravih kola, povezanih životom što ih ispunja, i usredsredjenih u telo celine, telo će da pobolcva. U ovome savezu valja istaći svu važnost šekela, naročito i spoljašnje-političku. On je vidni znak naše brojčane sile, koja daje težinu i rezonanciju rečima naših vodja, i prema velikim silama, i prema necijonistiokim krugovima našega naroda. Danas kad je uveden jedinstveni šekel on ima, kao izborna iskaznica, da odredjuje sastav i duh Kongresa. Neka smo i mala organizacija, ipak smo i dužni i zvani da i mi uzmemo učešća u takmičenju raznih smerova, zastupljenih u cionističkoj organizaciji, da zauzmemo stav, jer ni po čemu. i ni s kojega razloga, mi nemamo pravo da stojimo po strani, i da šekel smatramo tek namirom za izvestan doprinos. U cilju jačanja našeg Saveza, kome treba da omogućavamo izvršavanje njegovih važnih i mnogih zadataka, što mit ih odredjuje njegova funkcija kao organa Svetske Cionističke Organizacije, ozbiljno će trebati da se shvati i dužnost davanja prinosa za Savez. I I štogod preduzimali, sve ima da bude u vidu Izgradnje Erec-Jisraela prema ćudorednim, socijalno-ekonomskim i kulturno-narodnim zasadama, na kojima počiva djonistička ideologija. Ni izdaleka još, ni u nas ni drugde, nije dovoljno zapažena važnost Narodnog Fonda i Fonda Obnove, ni etska ni konstruktivna. Drukče ne bi bilo moguće da ova dva Fonda živu pretežno od prigodnih prinosa, mesto da se prema njima izvrši puna mera dužnosti. Tu će trebati da se počne radit! iznova: da se u rad za te Fondove uvede metod i sistem, izradjeu u tančine do komesarijata tih Fondova u svakome mestu. Ima li drugi način, da svaki pojedinac može da reklamira svoje pravo na Palestinu, i onda, ako ode onamo? Radeći na osnivanju Farme haluca iz Jugoslavije, mi smo ludi da, tako reći, rodjenhn svojim sinovima i kćerima još neposrednije budemo srašteni s Erec Jisraelom. Još je podosta dalek put do njezina ostvarenja. Naša je dužnost da taj put skratimo, jer našim je halucima. koji su verovali u naša dosad neiskupljena obećanja, predugo je već čekanja! Zapinje nam u peru svaka lepa i velika reč štovanja prema njima, dok Tie damo vidna dokaza za iskrenost naših reči... Verujući da će u proleće naši haluci početi da rade na svojoj farmi, treba da ozbiljno spremamo, fizički i duševno, nove haiuce. Dok nam ne bude moguće da iti izobražavamo u grupama, mi treba da ih spremamo bar pojedinačno. Ali, ui d đodje čas posvete naše farme, trebaće da mislimo na stvaranje fondova za sustavnu hahšaru u grupama. Jedan deo hahšare naša omladina, a delom i stariji, već sad vrši u većim grupama: hebraizaciju. Srećni. što vidimo lepe početke, "ćele ' skupine koje već govore hebrejski, mi smo sigurni da će. i u tome pogledu, živ uzor da deluje kao najbolja propaganda. Tiho, za javnost jedva primetno, biva u nas prigrljivanje narodne kulture, naročito u omladinskim redovima. Omladina je začelo najsvetfija tačka našega pokreta. Ostavljena, većim delom, sama sebi, ona radi oko sopstvenoga vaspitanja, kojim se vezuje s duševnosti ccloga naroda, i sraštava sa zemljom otaca. Ona je uspela da stvori nove osnovke jednog židovsko-kulturnog gibanja u nas, da izdaje svoju reviju kao tribinu nesamo za se, već za svakoga koji hoće i može na njoj da saradjuje. Ona je zadobila svako pravo na pomoć svih nas. i ćele dobronameme židovske javnosti. Znajući da se život jednoga naroda ne može kidati u odeljene odsečke, mi treba da pridiemo k omiadinstvu kao delu svoje sopstvenosti s neograničenom ljubavi, dajući joj sve mogućnosti za nesprečen narodni razvitak. I tako, pružajući jedan drugome obe ruke, preko svih zapreka i časovitih nesporazumaka, povežimo jako rad.no kolo. na sreću i časno vaskresenje svoga naroda i njegove starodrevne domaje! U Zagrebu, 2. novembra 1925. SAVEZ CIJONISTA U KRALJEVINI S. H. S. Dr. David Alkalaj, Dr. Beno Stein, predsednik Saveza. predsednik Radnoga Odbora. Dr. Hugo Bauer, Hans Hochsinger, Dr. Marko Horn, Izrael Mevorach, Ing. Oton Rechnitzer, Filip Reiner, Dr, Oskar Spiegler, David Spitzer, Drago Steiner.

GOD. IX.

POŠTARINA PLAĆENA U GOTOVOM.

UPRAVA I UREDNIŠTVO ; ZAGREB ILICA BROJ 31. 111. KAT

ZAGREB 6. novembra 1925 ~ 19. hešvan 5686.

IZLAZI SVAKOG PETKA RUKOPISI SE NE VRAĆAJU

PRETPLATA GOD. 100 D. POLUGOD. 50 D ČETVRTGOD. % D. POJEDINI BROJ 2. D

BRO| 48.