Život Dra Jovana Subotića 2

жеони језик, §. 8. Српскп књижевни језик, §. 9. Провинцијализми, §. 10. Части граматике. Суб. дели граматику на трп дела : I. Наука о звуковима (стр. 19. —7O. §§. 11, —44.), 11. Наука о реиима (стр. 71. 352. §§■ 45. —231.), 111, Наука о слоговпма (реиеницама, стр. 858. до 458. §§. 232. 321.); у додатку говори „о знацима слога“ (§§. 392.-401.) У првој глави првога дела се говори доста опгаирно „о звуковима посебице“, у другој „о слагаљу звукова", у трећој „о писању звукова или наука о правопису“ ; трећа глава је доста опшнрна, и Суб. иде у главном за тим, да на основу жпвога говора и писаних сиоменпка докаже, да су за српски језик потребни: 1.) ђ, j?, љ, њ, 2.) ј, а да не треба: 3. i, и, 4.) «, 6, затим 5.) да докаже, ди је р u вокал, п б.) да утврди где треба писати х. Суботићева азбука има 31 слово (ева Вукова и %). Други део има два одељка; први, много већи, говорп „о родовима и впдовима речи‘ ! , други, мањп, ~о иропзвођењу речи“. Именице пмају четири „склоненија“ (парадпгме за I. јелвн, колач, зеленко, владалац, момак, Орбин, орао, нож; за 11. реч, мисао, неИ, смрт, цев, страст, Ji/нал. неправпло kfiu; за Ш. Илија, ливада, царица, мајка, тиква, неправидно мати: за IУ. село, лице , име, дугме, јаје, ттле, унучв, весло). Глаголи имају шест „видова“ (1.) на -ати: датп, пратп, дизати, лежати, ковати, испитивати; 2.) на -Ути и -ети: хтћти, м.тћти, почети, узетп; 3.) на -ити: ппти, молитн, љубитп ; 4.) на -ути: чути, викнути; 5.) на -сти: трестп, вестп, крастп, плести, грепстп ; 6.) на -Ом: моћп, пећи, пћи). Други одељак је краћи п говори прво „о корену речи, корене п произведене рсчи“, затим опширно о наставцима пменпца, краће о наставцима за образовање придева, заменпца п глагола, а у додатку врло кратко о сложенпм речима. У трећем делу (у спнтакси) поеле увода се говори о зпачењу начина и времепа глаголскпх, одрнцању и питању, о врстама реченица, значењу падежа п предлога (опшпрпо), о реду речи, о зависнпм п независним реченпцама и врстама им. На крају је у додатку чланак о интерпункцијп. Као што се види пз овога кратког прегледа, ово је потпуна, систематски изведена зграда српскога језика. Данас је, дабогме, после радова Мпклошића, Даничића п др , већи део опога што Суботић иигае заетарео, те је ова граматика осуђена, да на вечита времена остане у рукопису. Ади баш зато ћемо овде прештампати одломке о правопису и о књижевном језику, којп ће и данас пнтересоватп шири круг читалаца. (При прештампавању нравопис је измењен).

172

0 Суботићевој „Српској Граматици 1 -