Život Dra Jovana Subotića 2

§. 8. Сршки књижети језик. Сад да пређемо од општег овог сматраља на особпто, што ее нашег књижевног језика тжче, Од сјрпског, хоЈЈватског и словеиског паречпја, које да се за књижевни језик уз.ме, већ је нрссуђено, п све еу се страие у том сложплс, да се сртсским наречијем као књижевним послује. Делаље дубровачко у овом иаречију у ХУП. в.; пословаље нљижевно у њему у почстку XIX. в. кад се у оба друга наречпја, тако рећи, сасвим ћутило; песппштво, које у народнпм пссмама пешто у цслрј Европп особпто, невпђено представља; и садашљп дух времена, којп свуда слагаље спла, п тежеље к једипству захтева, учпнплп су, да се без једнс речн признало, да књпжевнпм језиком Славена на југу сртсско наречије бптп има. И у овом смо срсћни, тс се оио учшшло, што је и најираведнмје и најзгоднпје; јер да-оставпмо па страну питање, је ли српско паречијс лсшле од друга два своја брата, то ћемо евп радо признатп, да опо ако нпје боље, то зацело нијо нп горе, пп ружнпјс. Прп том пак еип знамо,' да оно у простору и људству трппут толико има, колпко оба друга заједно; да је особито богато, благогласно, n као говорно наречије sa чудо развијено. Оно жпвп и сад у двс по језпку независне државе, Србијп п Црној Гори, којима ће пре п.ш иоеле п Tpeha, Боспа, приступити, може дакле очекпвати, да ће све користи, које правитсљетва полптпчка језику датп могу, иматп. А кад је већ ерпско наречије за кљпжевнп језик одабрано п примљеио, то је пре свега нужно и потребно, да се оно потпуио нозна. Нужно је дакле, да се потпун Речник скупп и изда, да тако сваки сппсатељ ону реч, која му треба, наћи п употребитп може, да нс буде прпнуђен, плп пову ковати; плп страпу узајпмати; а нужна је и Рраматика, која ће састав наречија и строј му, као и значај у слогу потпуно изложити, да га тако онп еписатељи, који га од матере .научили пису, добро познати, и чистоту му у ипсању сачувати могу. То је код других народа било, ца ће и код нас спгурно бити, да ће [y] књижевнп језик по гдешто п пз другпх наречија ући, али свагда мотрптп ваља, да се таково што ие унесе, што је природи љеговој протнвно, плп је rope од онога, што се у њему налази. У наше дане лако је то правило одржати, па се зато као прека дужноет п захтева. Видимо код других народа, да су у оно вре.мс, док сс књпжевни језпк саевпм утврдио бно није, спиеатељп сваки својпм домашњпм наречијем писалп; ово емо и код пас код куће иекусилн, јср знамо, да су баш и од напшх српеких сппсатеља они, којп су у Срему рођени, оиако ппсалп, како се у Срему говори, а којп су родом пз Ерцеговине бплп, ти

176

0 Суботжћевој „Српекој Граматици- 1