Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa I

— 642 —

љеву 29. новембра 1824 год. Прота је сарањен 30. новембра на Св. Андрију у Бранковини са источно северне стране код цркзе поред свога оца Алексе, стрица Јакова, брата Николе, Петр, и Симе. Пратња Матиног тела, из Ваљева до у село Бранковину до вечне куће његове код цркве, била је дивна. Тело је Матино било покривено до гроба војводским барјаком Ненадовића, под којим је за Кара-Ђорђа војевао. Осим многобројни Ваљеваца и скоро свију чиновника и свештеника, пратило је тело његово преко 600 народни коњаника из округа ваљевског, међу којима, је осим други стари барјака ношен и из Осечине барјак, под којим су браћа Недићи бијући Турке на Чокешини славно изгинули. Књаз Александар из Београда, да укаже последњу почаст старом војводи његовог оца, а своме саветнику проти, послао је помоћника Попечителства внутрењи дела Ацику Ненадовића са још једним чиновником из своје књежеве канцеларије, који су при погребу протином били.

Прота Матија, Кнеза Алексе син, имао је још петорицу своје рођене браће, старије Николу и Пегра близанце. после Глигорија и Димитрија и после њега — Матије — најмлађе: брата Симу, који је при јуришу 14. јула 1815 год. на Дубљу погинуо, п три сестре: Станију, која је удата била за доцнијег војвогу Живка Дабића у Јаутини, Марицу улату за Јована Вилотијевића трговца, у Ваљеву, пи Марију удату за Матију попа Павлова ората у Такову.

Прота је у свом другом браку имао једну ћер и три сина. Најстари син био му је Алекса, столонвачелник министарства, но фантазира и сам себи бријачицом живот у Ваљеву одузме. А после своје смрги прота је у животу оставио ту другу своју жену Јоку, која је 1875 год. у 82. години старости своје у Београду умрла. Једну ћер Марију, која је удата била за Јеремију Станојевића советника, која и данас са своја три сина живи. Једпог ожењеног сина СОвстозара, управитеља топчидерског са три унука и две унуке. Но по несрећи исти је Светозар нађен да је Опо умешан у Катастрофу топчидерску противу живота Клеза Михаила 1868 год. па је одма и погубљен би. И после тог прота оставио је у животу најмлађег свог сина „Ђубомира песника, који се није никад женио, и који данас као бивши начелник министарства просвете у пензији код своји синоваца живи у Ваљеву.

Прота је био осредњег раста, тела коштуњавог и доста снажног, плећа осредње широки, главу имао је осредње повећу, косу на глави носио је дугачку натраг зачешљану и увијену у свештенички.

Прота је био доста веселе парави, разговори и шаљив, радо је причао из своје прошлости а особито млађем нараштају и сељанима.

Прота је сачувао многа важна писми п документа, Као и своје белешке из Кара-Ђорђевог доба од 1804 год. па на овамо, и такове преписо п за печатњу сложио као грађу зе српску историју, врло користна. Од који његов син „Ђубомир 1867 год. у Београду печато је под насловом: „Мемоари Проте Ненадовића“, но још се много докумената и друге писмене корешпонденције, између власти у Србији и на страни вођене код Љубомира у рукопису налази. Ваљда ће он и та у своје време печатити.