Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa I

— 647 —

су везира читав месеп дана од напада на Србију зауставили, а потом су после на Црној Бари измењани.

Но кад се Турцима ти разговори о миру и о плаћању арача, вођени са Протом и Чупићем, као празни учине, они закључе да у Србију пређу. И тако Апш-ћег са 7.000 Турака пређе код Зворника Дрину и преко Сокола пође Ваљеву, а сосански весгир на Бадовинцима преко Дрине сву своју војску од 45.000 лретури у Србију, гди му се Мачва и Поцерина преда, кметови му дођу, и он са свом војском и предавшим се кметовима у Шасац слегне. Везир кметовима даде бурувтије и обећа им да ће сваки бити Кнез онога среза, који покори Турцима. Даде им црвене бињише као знак одличија, те огрну, и неки су се отимали између себе, који ће пре бити Кнез. Један између њи шушљето је језиком и говорио је једнако: „Ја к'ез, ја кез.“ А Мијапло Ракић из Мровске рекне му: „Бре ако те ухвати Кара-Борђе у руке, видећеш, какав ћеш ти бити Кнез.“

Пре него што ће везиру Шабац доћи војводе са војском повуку се речици Добрави и селу Вучевици. А кад се турска сила у Шабац свали, измакну се до малог Дубоког. ·Овд= остане Прота, Ненадовић, Живко Дабић и Лука Лазаревић, а Јаков оде утврђивати Забреж по више Палежа код Саве на путу к Београду.

Кметови који су са Турцима у Шабац дошли, изиђу у есрпски логор у мало Дубоко, и стану говорити да су им Паше казале, ако кмегони до подне дођу да предају народ. онда неће излазити, да села пале. Но ни подне не дође, а Турци изиђу и почну сели' палити. Димови се покажу и Турци се Дубоком прекуче. Онда повиче Дабић: „У бусију јунаци!“ да дочекају Турке На то Мата :3 Грабовца одвикне: „Какву бусију несрећниче2 Остави те козје ноге (пиштоље) под клалу, па хајде да те предајем Турцима, јер је Турчина као на гори листа; ми се никако одржати не можемо.“ Кад ово војска чује препадне се и сва куд који прене. Само заоставу старешине са неколико своји момака, и стану мислити шта ће сад ина коју се страну окренути. На то им пређе један кмет, и прешапне да се чувају, да буду на опреви, и да се у гомили не састају, јер ће ла их побије нчрод. Лука Лазаревећ вађе се у чуду, пребаци своје хатове у Срем, претегне опанке, па, са осталим војводама и старешинама пођегне у луг. и низа Саву пође.

Овако војском остављене бегајуће старешине сусретне Ја“ ков Ненадовић, који је се из Забрежја, пошто га је утврдио, враћао, и пошто му војводе кажу шта је и како је, он одма пошље момке своје у Ваљевску п Шабачку нахију, са заповешћу, да се разишавши војници врате натраг, и народ кули на војску; па се врати са старешинама у Црен. Одакле плаше на Врачар за помоћ, те му дође Кнез Сима са 1.000 момака, па одатле оду Колусари код Палежа, те и ту ископају шапчене, па се опет у Дрен врате. Јаков у Дрену прикупи разитавше се војнике и прикупи се до 4.000 које Ваљеваца, а које. Шапчана из Посавине и Тамнаве. И кад му и Јанко Катић ту од Београда дође са 1.000 момака, умножи се Срба до на 6.000.

Па како је Кара-Борђе разбио Турке на Моравп, похита' је био овом крају у помоћ, и баш тад стигне на бели брод код Ко-