Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa I

то НИ с: "аи

— 650 —

где погине Синан-Паша из Горажда, Капетан из Дрвенте, а и многе друге турске поглавице као цвет Босне, бранећи заставе, изгину. Но кад им и њин најхрабрији сераскер, Кулин Капетан, који је за турбаном 7 челенака носио, погине, кога Тодор из Каоне уби, клону Турци посве духом и пред само вече око 6 сати разбију их Срби, у долипу стерају и преко Добраве претерају. П они се тог вечера жалосни врате натраг Шапцу, и не смедну се више у бој са Србима упуштати, |

У славној овој битки на Мишару, врло вешто и веома дрско Кара-Ђорђем изведеној маневри, Турци буду пометени и сасвим разбијени, где их много мртвих п рањених буде, које са собом жалосни у Шабац однесу.

А на против Срби врло су мало изгубили људи. Али је војвода Лука Лазаревић тешких рана допануо, за кога јесе мислило, кад су на бојишту нашли његов фес расечен и крвав, који је пре подне тог дана са Јаковом Ненадовићем љубавно мењао, да је погинуо. И стану га са тугом по бојишту тражити да га саране. Но Лука тад сам, сав крвав од рана, из честе пред КараЂорђа изиђе. Кара-Ђорђе, кад је видео да је Лука у животу, врло је радостан био. Очевидци кКазивали су, да га никад дотле, које славном победом, које што је Лука жив остао, радоснијег видели нису. Јер је он сеобито волео јунака војводу Луку, па га је из љубави и великог поуздања у њега звао „лесном својом руком“ п својим „посинком“.

Па по том Карђа-Ђорђе одма нареди те Луку у Прасвачку Аду на Сави однесу, где му је породица у збегу била, те је лечио и излечио, и опет мегдане са Турцима делио. |

0 овом славном и сјајном боју Мишарском има једна народва песма, која је врло дивна, и која исказује смер Турака, који су са огромном својом силом у Србију упали, да покоре и поробе Србе и српске јунаке. У њој овако Кулинова када пита два црна врана гаврана, и каже:

„И да | исјећ' турске поглавице, „Кој' с кавгу најпре заметнули „је ли Ђорђа цару оправио; „је л' Јакова на колац набио;

„Ја два врана, два по Богу брата ! „Јесте л' скоро од доње крајине „Од Мишара поља широкога „А од Шапа града бијелога „Јесте л видли млогу турску

војску „Је ли Луку живог огулио; „Око Шапца града бијелога „је л Цинцара на ватри пс„И у војсци турске поглавице; | пек'о2 „Јесте л' видли мога госпо- | „јел Чупића сабљом посекао: дара, | „Јел Милоша с коњма ис„Господара Кулип-Капетана, тргаог „Кој“ је глава на сто хиљад „Је л' Србију земљу умирио; војске, „Иде ли ми Кулин-Капетане2 „И који се цару затекао, „Води л' војску од Босне по„да ћ' Србију земљу умирити носне: „И од раје покупит хараче; „Иде ли ми, хоће л' скоро „да ће црног Ђорђа уватити доћиг

„И жива га цару опремити;