Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa I

МОВ

је ваздан трајао, но Синђелић Турке са својим јунацима Ресавцима јуначки тог дана одбије. Али сутра дан у среду по Св Тројици 19. Маја 1809. год. Турци са свом силом ударе на Синђелића.

О нападу Турака на Синђелића шанац очевидци причали су овако: „Изиђоше, веле, коњици турски прво све на белим, па за њима на зеленим, па на алатастим, па доратастим, па најпосле на црним коњма, а пред њима првим два коњичка топа. Па пошто свршише дову (молитву), избацише два топа, па се почну лагано од Ниша приближавати к шанцу на Чегру. И кад се шанцу приближе, Срби на њи оспу само један плотун, па више немалну кад, јер Турци јурише, па управо преко шанца у шанац међу Србе улете, гди су се клали са ножевима и тукли кундачки са пушкама п с чим је се могло. Синђелић се са својима држао ју“ начки, али ко ће сили Божјој одолети # Војници српски из друга шанчева нису притрчали у помоћ Синђелићу; — или што нису могли без коњика, или што Милоје није дао 2 ово је тешко данас пресудити. О узроцима ове пропасти разно се говори. Еле кад Турци својим мртвацима напуне јендеке, пак живи преко мртви навале у шанац и стану се клати п чупати са Србима, онда командант од шанца, Ресавески Кнез Стеван Синђелић потегне из пиштоља те упали џебаву, и с многим Турцима ис оно Срба, што је још било око њега живи остало, одлети у ваздух. Тако пропадне сав овај шанац, осим три четири човека, који су се међу Турке умешали и некако живи Божијим чудом остали, и то: Милош Ћук из Ћићевца са 7 рана и Дача из Дреновца са 12 рана оба из Алексаначке нахије, и један из Ресаве, који је рањен изишао из шанца и поштапајући се јатаганом, коме је до пола глава расечена била и натраг заносила га, и кад је он међу Србе дошао, превеже му главу Стеван Кара из Ресаве и доведе га жива, до у Делиград.

Е, тако јунак Синђелић са својим Ресавским јунацима покаже свету и остави спомен потомству, како се умире за слободу своје миле домовине. У Каменици на месту |Чегру 19. Маја 1809. 1од. сдими у барутану пиштољ, оде телом у ваздух и на више к' небу, ал славно име његово осгт. вечно на земљи; оста да се „помиње докле траје сунца и месеца.

Главе од погенувших Срба заповеди паша да се изодсецају, и за "сваку обрече по 25 гроша ономе дати, који му такову донесе; наравно да је између тих доношено и турских глава. И кад се такове доносити стану, Србима ћурчијама заповеди те су са такови кожу здерали и памуксм пунили, које, кад се 1акови доста на"купи, пошље их у Цариград падиши свом на пешкеш, као знак победе над Србима.

А потом заповеди те се од српских одераних глава — лубања — на четврт сата од Ниша поред ппротско-цариградског друма, а три четврт сата од села Каменице, између горњих и доњих Матејеваца, кула сазида.

Та тужна кула, названа од Турака Ћеле-кула, која је сазидана од глава јунака Ресаваца, који су погинули са Синђелићем на Чегру, и данас посгоји.