Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa II

КЕ и Мт За -а А ЈИ 28 ар МЕН У. 5 по • ГР | ; „>

4+- 790 <415 "ако Совет по точки 11. падате уредбе, други дан пошље их своја ;-

> уаа да се као противни и непокорни уредби, из отечества проЕН дају. У том решењу побројате су биле све њпове дотадашње кривице "и то за Добрњца ове: Како је на Каменици 1809. год. браћу своју

ЕЈ "Же СУДИ "А <

5 _ пад, није хтео помагати Војводи Стевану Синђелићу, него је отишо | самовољно Гургусовцу, гди није било Турака, па се вратио у Делиград __и ту своју војску оставио, па побегао у Београд, а одатле са Родофиникином п у Каравлашку;“) како се опамо сам начинио на__родни посланик; како је задржао некакве новце, које је у Кладову скупио од ђумрука и т. д. Па потом у истом решењу казато им је, како им је било опроштено за све кривице, и како сад на уредбу народом издату непристају, тако да се имаду из земље изгнати.

и. Па како је све то, као што се рече, Петру Добрњцу било опроА ____ штено и он за попечитеља постављен био, који нехте то званије примити једино зато, да остане у народу да се опет самовољно влада. Тако узет рееа. - буде под стражу и са неколико Срба и Руски Козака заједно са

____ Миленком Стојковићем преко Пореча и Кладова, гди узму и њиове | ___ породице, преко Дунава у Влашку прогнати буду; а имање њиово остане ___у притјажању браће њиове.

Боа Петар оде п настани се у Каравлашкој. Но кад Руска војска по ~: Букурештском уговору мира 1812. год. из мале Влашке изиђе, Добрњац ___ се пресели у Русију у Бесарабију, гди се у Кишињеву настани и ту је живио, нека села узео под вакуп, и тргово, поред тога од Русије добио је 300 дуката годишње за своје издржање.

послове умешао, но нико није хтео ни да га чује ни погдеда, као "човека, који је једанпут из земље протерат и који нема никакове власти.

Године 1815., кад Кара-Ђорђе са Јаковом Непадовићен из Хотина оде у Петроград Цару Александру, да га моди да избави народ Србеки од Турског тиранства, Добрњац мрзећи на Кара-Ђорђа и на све главне Србске Војводе, који су га из Србије 1811. год. протерали; одна о том јави Кнезу Милошу у Србији. Кнеза Милош Обреновић у почетку 1816. год. у договору са Марашли-Али- Пашом Везпрож Београд-

ж) Види подробније о издаји Добрњца на Каменици животопис неумрлог Војводе Стевана Синђелића.

. > К РБ ЈЕ

Петар је у прогонству покушавао више пута небили се у Србске