Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa II

-= 800 -=-

ским тајно пошље Мијапла Германа у Бесарабију, те узме Петра До-

брњца и с њиме заједно оде у Петроград, да моле Цара Александра у име Милошево, и лажно у име свију Кнезова Србски и народа Србског, да би се Цар састарао: „Да бивши десет главни Војвода Орбекога народа и Кара-Ђорђа, који се у Русији налазе, одлучи од сваки Орбски послова и да ји непушта да дођу у Србију.“

Герман, са Добрњцем, дође у Петроград, гди још ватече КараЂорђа и Јакова Ненадовића.

Добрњац одма стане налог и вољу Милошеву, а не народну тако кивно и простачки вршити, и јавно пред сваким говорити, како је опуномоћен: „Цара молити, да непушта Кара-Ђорђа са онп десет Војвода, који се у Бесарабији налазе, у Србију.“ Кара-Ђорђе је слушао то са највећим болом српа, но знајући у каквој се онда народ Србски ватри и опасности налазио, и знајући, да се интригама и два човека народ упропастити може, предполагао је срећу свог милог народа својој срећи, слушајући то! 'Трпио је! Но кад за ту глупост и Двор Руски дозна, Петар Добрњац одма из Петрограда за двадесет и четири сата протерат буде. А Цинцарин Герман, несмевши о својој мисији ни споменути, врати се 15. Јуна исте 1816. год. без успеха Милошу у Србију. “)

Кад се Добрњац из Петрограда у Кишињев врати, он је држо села под аренду и тргово, а и частио почесће Губерниске чиновнике, да би љубов њиову задобио и да би му кроз прсте гледали његове које какове неупутности, које је тим у многом чему и успјево.. После неког времена Петар Добрњац добије неку неизлечиму гадну болест, од које је више времена болово, па оде у Јаш да се лечи. На последку досадан му и живот буде, па потрешен грижом совести, једном 1828. год. у Јашу позове к себи неколико Срба, који су се ту тревили; између који оде му Војвода поп Лука Лазаревић, Цинцар Јанко, Илија Чарапић, Петар Чардаклија и Јеврем Ненадовић, који је тад као Интендант у Руској војеној служби у чину Поручика био. Пред њима се Петар Лобрњац исповеди овако: „браћо, ја се не

ж) Преодница све обште Историје света од Професора Исидора Стојановића, стр. 128—129. Даље и Вук у својој погрди, — Прав. Совету на стр. 75 И 76. јој замотавајући и нехтејући истину казати каже, како је Добрњац, због његови речи, што је противу Кара-Ђорђа викао, срамно протерат из Петрограда; о том прогнању сам тврди, ал не каже зашто је протерат. К. Н, Н.