Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa II

+ 810.

и Милино благо да му живот поклони. Скопљак знајући да стар и слаб

Милија није умешан у устанак, пак поклони му га, а Владика узме

Милију код себе. Но после на скоро Ћаја-Паша, сигурно бев знања,

Скопљакова, једне вечери пошље своје Турке те одведу Милију у Град

и одма га посеку, а главу му на шиљак над Градском Стамболкапијом памеђу други Србски глава натакну. “)

Милосав, кад му оца посеку, згрози се на тај поступак Турака заједно са Владиком Дионисијем, који га је особито жалио, и видећи сваки

дан сечу Срба, очекивао је и сам да жертва свирепства Турског буде.

Но шта је радио; трпио је као и сви други Срби и чеко само пролеће

да бега из Београда у шуму па да устају противу Турака. Та мисао

зачета је била и код свију Кневова и Војвода Кара-Ђорђеви, да се устаје на тиране, па или живити као људи, пли сви изгинути. Тако и у Рудовцима, Београдске нахије, у сред зиме Јануара месеца 1815. год. искупе се тајно више Војвода и други Србеки јунака, и на том збору (скупштини), закључе и закуну се сви да чим пролеће пукне да се дижу противу Турака, и одреде дан Цвети за обшти устанак Срба противу Турака. %“) Ти созаклетници стајали су у договору тајно и са Србским

Војводама, који су се у Аустрији у емиграцији налазили, и сви сложно,

радили су и спремали народ преко зиме за нови обшти устанак противу Турака. 5

да тај устанак знао је сам Владика Дионисије. Па кад наступи пролеће, пред сами устанак уз частни пост, Владика Дионисије пошље Милосава Здравковића-Ресавца под видом да му купи ђоја димницу по народу. А Милосав оде управо у Ресаву међу своје и свога оца људе. Гди тад под Војводом Арсенијем Ломом у Руднику и у Гружи на Цветни Четвртак букне Србски устанак 1815. год. +“)

Кад 1815 год. букне усталак Србски прво под Војводом Ломом, сви Срби и Војводе Србске, у емиграцији у Аустрији бивши, полете у Србију сваки међу свој народ у своја Војводства. Војвода Отреља

#) Историја Милутиновића стр. 179—180.

##) Историја Милутиновића стр. 119.

#жж) (јвде Сима Милутиновић у Историји Србије за Владику Дионисија и за Србски устанак вели, да је и Владика знао да ће Срби устати противу Турака 1815, год., каже: „Ев' и ово је јавно доказателство да је то све и одпре и с намјеренјем рађено; одкуд ли би угодити могао и сами Ресавац, Милосав код Владике онако удобно...7 Те га одпусти и спреми, у исто доба устанка да му димницу купи“ Историја Милутиновића од стр. 182.

ГА И РИЊиЕ ниу

мР