Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa II
-3=- 818 > њи
Видевши Срби себе с поља од Турака ослобођени и у једињени, стану тражити и внутрење уређење законима, којима је Кнез Милош противан био, п није рад био да се његово самовлашће ваконима ограничава. И тако тим 1880. год. 8. Јануара изазове буну противу себе, под главним водством члана народњег суда Милете Радојковића, Милосава Здравковића-Ресавца и свима већим великашима, који су ишли да Милоша у самовластију ограниче, и принуде га да народу Орбском права даде или да га из земље прогнају.
Милош кад чује, гди је се народ у Крагујевцу слего, поплаши се и из Пожаревца са Јоксом нагне да се уклони у Влашку. Но Коца Марковић на путу охрабри га, „те се натраг у Пожаревац врати, од куда пошље Вула Глигоријевића у Крагујевац, да ји пита шта хоћеду. Вође му народне одговоре и по истом Вулу поруче да одма из апса Хајдук-Вељкова брата Милутина Петровића и Цветка Рајевића пусти, ако не жели да с њим зло буде; и Милош одма оба апса ослободи. Даље пишу му у 5 пунктова, да захтевају слободу личности, имања и чести, законо правосуђе и устав, по ком ће се свето владати и т.д. Милош пристане на та захтевања п каже да ће се све то уредити на народној скупштини, која ће се саввати на Сретеније 2. Фебруара 1885. год. И тад се вође са народом из Крагујевца разиђу (само остане Милосав Ресавац и пође у конак, но солдати га са коња свуку и добро избију) и кажу народу да буде на онрези, ако Милош скупштину несазове и народу права неда, да се опет скупе. Милош скупштину сазове и на истој све обећа, да ће се закони дати, кулупи укинути и т. д. Установи Совет, постави попечитеље п друге власти, п закуне се да ће сва та установлења ненарушимо хранити. %) На тој скупштини било је преко 12.000 душа, гди је се он пред Митрополитом на частном
крсту и еванђељу заклео. Но кад се скупштина равиђе и Милош види
себе слободна, окрене стари свој лист и све то 17. Марта исте 1882. год. поруши; укине Совет п попечитељства п проче све, и остане по старом да сам самовластно влада. Неће Милош Обреновић законитости.
Од тог доба одпочне се борба још већма за устав и народња права. И Милосав Ресавац непрестано је са Авралом Петронијевићем, Вучићем и Милутином Петровићем борбу борио са Милошем и радио, те
#) Кажу да кад је се Кнез Милош пред народом заклињо на часном крсту
и еванђељу да није изговоро ненарушимо, него „рушимо.“ т. е, даће рушити
и даље народна права. Види Огледало од Светића стр. 69.
.
4
4 а = 49 "И 4
:ж