Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa II

у 886 хм 201.

НАУМ КРНАР за 1

СЕКРЕТАР КАРА-ЂОРЂЕВ.

Наум Крнар је био Грк, родом из Тесалије. | Дал је Наум пред паденије Србије 1813. год. био као Секретар

Кара-Ђорђев и сњиме у Аустрију пребего, а потом и у Русију 1814. год. отишо, незна се. Но пре узети се може да није, него да га је.

Кара-Ђорђе у Хотину у Бесарабији себи ва Секретара узео, а наро- “

чито кад су се у Бесарабији 1816. и 1817. год. многи Грчки добровољци оружали, у екзерциру вечбали, и за обшти устанак христијана, у Турској царевини спремали се, да га је тад Кара-Ђорђе себи за секретара и тумача Грчког и Турског језика, на препоруку Грчки Етериста, а може бити и на препоруку самог Графа Каподистрије бившег Министра Руског, а и Влашког Књаза Ипеиландија к себи узео.

Јер Крнара текем је познато име постало кад је Кара-Ђорђе на Петровдан 1817. год. тајно у Србију прешо, и кад су оба у селу Радовању нахије Смедеревске 13. Јула живот свој од намештеног Кнезом Милошем Обреновићем крволочког убице Николе Новаковића, Вупчиног момка живот свој изгубили. Никола је, као што је у животопису

именом неумрлог Кара-Ђорђа у [. књиги надртано, прво убио сикиром

спавајућег Кара-Ђорђа, а по том из дуге пушке Наума Крнара умивајућег се на извору, који је пониже колебе, у којој је Кара- Ђорђе боравио сишао био, да се умије у тиквици воде завати и своме господару Кара-Ђорђу донесе. Тад је тог магновења Никола, Наума убио.

Крвник Никола Новаковић пошто је у колеби наслоњеног на. грм седећег и спавајућег Кара- Ђорђа сикиром убио и главу му од-_

секо, текем је онда убио из пушке и Крнара, стрчо к извору, те и њему главу јатаганом одсеко, увео је са собом, однео у колебу и обе метуо

у коњске вгобнице, однео ји у Коларе, а потом одна одатле однео у

Београд и предо Кнезу Милошу Обреновићу, које је Милош однео у Београдски Град Марашли-Али-ЛПаши, те ји је видио и позно, а потом дао је, те је са исти Пеја Н. Ћурчија кожу са глава одеро, памуком напунио, и потом опет Марашли-Али-Паши однео, те ји је у Цариград

по Татарину Султану на пешкеш и увиђење посло, које су обе пред Султанском палатом-серајљом 7 дана на увиђење изложене биле, а по-. том су смештене у Турски музеј знатности те су чувате, одакле кажу